Teodor Meron: Pravnosnažna presuda Vojislavu Šešelju u prvom delu 2018, Radovanu Karadžiću do kraja 2019.

Haški sud očekuje da će pravosnažnu presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju izreći "u prvom delu 2018. godine", rekao je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku predsednik tog suda Teodor Meron.

Rasprava o žalbi tužilaštva na prvostepenu oslobađajuću presudu Šešelju, koju je u martu prošle godine izrekao Haški tribunal, biće održana 13. decembra, naveo je Meron.

Žalbeni postupak protiv Karadžića se očekuje u drugom kvartalu 2018. godine.

Šešelj je prvostepenom presudom Tribunala bio oslobođen krivice za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991. do 1993. godine.

Meron je najavio i da će pravosnažna presuda bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, kako očekuje, biti izrečena do kraja 2019. godine.

Rasprava o žalbama koje su odbrana i tužilaštvo uložili na prvostepenu presudu kojom je Tribunal osudio Karadžića na 40 godina zatvora, biće "u drugoj četvrtini 2018", rekao je sudija Meron.

Tribunal je u martu prošle godine proglasio Karadžića krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce 1992. do 1995. godine.

Meron je predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, pred kojim se vode žalbeni postupci u predmetima protiv Šešelja i Karadžića.

Poslednji predsednik Haškog suda Karmel Ađijus u izveštaju Savetu bnezbednosti, ocenio je da je Tribunal ostvario revolucionarne korake.

“Ispunili smo pravdu procesuirajući zločine koje su počinili pojedinci, a ne narodi, ne države, ne vlade. I to smo učinili na nepristrasan, objektivan i delotvoran nacin”, ocenio je Ađijus.

Predsednik Tribunala Ađijus: Haški tribunal ispunio svoju misiju

Predsednik Haškog tribunala Karmel Adjijus (Carmel Agius) ocenio je danas pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da je Tribunal "ispunio svoju misiju".

"S ponosom kažem: Naša misija je ispunjena", rekao je Ađijus, podnoseći Savetu bezbednosti poslednji izveštaj o radu Tribunala.

Adjijus je uspostavljanje Tribunala 1993. godine nazvao "jednim od najponosnijih trenutaka međunarodne zajednice".

Prema njegovim rečima, Tribunal je "postigao ono što niko nije očekivao pre skoro 25. godina".

Ađijus je kazao da će ostati "zapamćeno da je urađeno nešto dobro i značajno", i rekao da je Tribunal "sudio na nepristrasan način pojedincima, a ne narodima, ni državama".

Predsednik Haškog tribunala je naveo da "veliki broj zločina ostaje da se krivično goni pred sudovima u bivšoj Jugoslaviji".

Upozorio je na "porast revizionizma i nacionalizma, koji se ne sme ignorisati".

"Odsustvo rata ne znači mir", naglasio je Ađijus, skrećući pažnju da u BiH još traju politički sukobi na etničkoj osnovi.

Predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, Teodor Meron ocenio je da je Tribunal, kao "smeli i hrabri eksperiment" bio "istinski kamen-medjaš medjunarodne pravde".

Američki sudija Meron koji je više puta bio predsednik Tribunala, podsetio je da su 1993. godine, kada je Tribunal formiran, mnogi sumnjali šta taj sud može da postigne.

"Kao što danas znamo, Tribunal je više nego razvejao te sumnje, ispunio i prevazišao aspiracije svojih najoptimističnijih pristalica. U stotinama sudskih odluka i presuda tokom proteklih četvrt veka, Tribunal je razjasnio i ojačao temeljne principe medjunarodnog humanitarnog prava", rekao je Meron.

Kako je ocenio, Tribunal je "transformisao svet", zajedno sa drugim medjunarodnim sudovima osnovanim od 1993. godine.

"Zahvaljujući svemu što je Tribunal postigao i omogućio, principi pravde i medjunarodnog prava, navedeni u Povelji UN, jači su, glasovi žrtava se bolje čuju, a odgovornost za teške zločine je sve više pravilo, a ne izuzetak", naveo je Meron.

Serž Bramerc: Za zločine nisu krivi narodi već pojedinci

Glavni tužuilac Haškog tribunala Serž Bramerc tvrdi da su u Srbiji i Bosni i Hercegovini posvećeni pravosudnoj saradnji u procesuiranju ratnih zločina.

Ocenjujući dosadanšnji rad Tužilaštva on je naglasio da su se trudili da privedu pravdi sve koje mogu, da ima velikih dostignuća, ali i propusta.

“Rečeno je da Tribnunal nije doveo do pomirenja. Teško je to osporiti. Kao što smo videli poslednjih nekoliko nedelja, zločini su ostavili rane koje nisu zacelile. Osuđene ratne zločince i dalje mnogi vide kao junake, dok su žrtve i preživeli stavljeni u drugi plan. Činjenice koje su veoma mučne i dalje se negiraju”, upozorio je Bramerc.

Kako kaže, postavlja se pitanje zašto je pomirenje i danas izazov.

“Odgovor je u tome što u regionu još nema volje da se prihvati odgovornost za zločine, pogotovo politickog vođstva. Na žalost, previše ljudi sluša ratne zločince koji se skrivaju iza kolektivne odgovornosti. Još jednom ću nagalsiti - za zločine nije odgovoran narod, već pojedinci”, istakao je Bramerc.

SAD u SB UN: Srbija da uhapsi Petra Jojića i Vjericu Radetu

SAD su pozvale na zasedanju SB UN u Njujorku vlasti Srbije da sprovedu nalog Haškog tribunala za hapšenje članova SRS Petra Jojića i Vjerice Radete.

Oni su optuženi za nepoštovanje suda.

Američka predstavnica u Savetu bezbednosti rekla je da SAD "pozdravljaju" odluku Tribunala koji se zatvara krajem godine, da predmet protiv Jojića i Radete ustupi svom pravnom nasledniku, sudskom Mehanizmu u Hagu.

"Pozivamo Vladu Srbije da sarađuje sa Mehanizmom i sprovede nalog za hapšenje", rekla je ambasadorka SAD u Savetu bezbednosti.

S tim stavom složila se i predstavnica Švedske.

Sednici Saveta bezbednosti UN, posvećenoj haškim sudovima, prisustvuje i ministarka pravde Srbije Nela Kuburović, čiji se govor očekuje.

Haški tribunal optužio je Jojića i Radetu za uticanje na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog šefa Vojislava Šešelja.

Srbija je odbila da sprovede nalog za hapšenje dvoje radikala, izdat 2015, pozivajući se na odluku suda u Beogradu da je obavezna da sarađuje samo u procesima za ratne zločine, ne i za nepoštovanje suda.

(Beta, N1)