петак, 15. децембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Теодор Мерон: Правноснажна пресуда Војиславу Шешељу у првом делу 2018, Радовану Караџићу до краја 2019.
Хроника

Теодор Мерон: Правноснажна пресуда Војиславу Шешељу у првом делу 2018, Радовану Караџићу до краја 2019.

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 06. децембар 2017.

Хашки суд очекује да ће правоснажну пресуду лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу изрећи "у првом делу 2018. године", рекао је пред Саветом безбедности УН у Њујорку председник тог суда Теодор Мерон.

Расправа о жалби тужилаштва на првостепену ослобађајућу пресуду Шешељу, коју је у марту прошле године изрекао Хашки трибунал, биће одржана 13. децембра, навео је Мерон.

Жалбени поступак против Караџића се очекује у другом кварталу 2018. године.

Шешељ је првостепеном пресудом Трибунала био ослобођен кривице за ратне злочине у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991. до 1993. године.

Мерон је најавио и да ће правоснажна пресуда бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, како очекује, бити изречена до краја 2019. године.

Расправа о жалбама које су одбрана и тужилаштво уложили на првостепену пресуду којом је Трибунал осудио Караџића на 40 година затвора, биће "у другој четвртини 2018", рекао је судија Мерон.

Трибунал је у марту прошле године прогласио Караџића кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце 1992. до 1995. године.

Мерон је председник судског Механизма, правног наследника Хашког трибунала, пред којим се воде жалбени поступци у предметима против Шешеља и Караџића.

Последњи председник Хашког суда Кармел Ађијус у извештају Савету бнезбедности, оценио је да је Трибунал остварио револуционарне кораке.

“Испунили смо правду процесуирајући злочине које су починили појединци, а не народи, не државе, не владе. И то смо учинили на непристрасан, објективан и делотворан нацин”, оценио је Ађијус.

Председник Трибунала Ађијус: Хашки трибунал испунио своју мисију

Председник Хашког трибунала Кармел Адјијус (Carmel Agius) оценио је данас пред Саветом безбедности УН у Њујорку да је Трибунал "испунио своју мисију".

"С поносом кажем: Наша мисија је испуњена", рекао је Ађијус, подносећи Савету безбедности последњи извештај о раду Трибунала.

Адјијус је успостављање Трибунала 1993. године назвао "једним од најпоноснијих тренутака међународне заједнице".

Према његовим речима, Трибунал је "постигао оно што нико није очекивао пре скоро 25. година".

Ађијус је казао да ће остати "запамћено да је урађено нешто добро и значајно", и рекао да је Трибунал "судио на непристрасан начин појединцима, а не народима, ни државама".

Председник Хашког трибунала је навео да "велики број злочина остаје да се кривично гони пред судовима у бившој Југославији".

Упозорио је на "пораст ревизионизма и национализма, који се не сме игнорисати".

"Одсуство рата не значи мир", нагласио је Ађијус, скрећући пажњу да у БиХ још трају политички сукоби на етничкој основи.

Председник судског Механизма, правног наследника Трибунала, Теодор Мерон оценио је да је Трибунал, као "смели и храбри експеримент" био "истински камен-медјаш медјународне правде".

Амерички судија Мерон који је више пута био председник Трибунала, подсетио је да су 1993. године, када је Трибунал формиран, многи сумњали шта тај суд може да постигне.

"Као што данас знамо, Трибунал је више него развејао те сумње, испунио и превазишао аспирације својих најоптимистичнијих присталица. У стотинама судских одлука и пресуда током протеклих четврт века, Трибунал је разјаснио и ојачао темељне принципе медјународног хуманитарног права", рекао је Мерон.

Како је оценио, Трибунал је "трансформисао свет", заједно са другим медјународним судовима основаним од 1993. године.

"Захваљујући свему што је Трибунал постигао и омогућио, принципи правде и медјународног права, наведени у Повељи УН, јачи су, гласови жртава се боље чују, а одговорност за тешке злочине је све више правило, а не изузетак", навео је Мерон.

Серж Брамерц: За злочине нису криви народи већ појединци

Главни тужуилац Хашког трибунала Серж Брамерц тврди да су у Србији и Босни и Херцеговини посвећени правосудној сарадњи у процесуирању ратних злочина.

Оцењујући досаданшњи рад Тужилаштва он је нагласио да су се трудили да приведу правди све које могу, да има великих достигнућа, али и пропуста.

“Речено је да Трибнунал није довео до помирења. Тешко је то оспорити. Као што смо видели последњих неколико недеља, злочини су оставили ране које нису зацелиле. Осуђене ратне злочинце и даље многи виде као јунаке, док су жртве и преживели стављени у други план. Чињенице које су веома мучне и даље се негирају”, упозорио је Брамерц.

Како каже, поставља се питање зашто је помирење и данас изазов.

“Одговор је у томе што у региону још нема воље да се прихвати одговорност за злочине, поготово политицког вођства. На жалост, превише људи слуша ратне злочинце који се скривају иза колективне одговорности. Још једном ћу нагалсити - за злочине није одговоран народ, већ појединци”, истакао је Брамерц.

САД у СБ УН: Србија да ухапси Петра Јојића и Вјерицу Радету

САД су позвале на заседању СБ УН у Њујорку власти Србије да спроведу налог Хашког трибунала за хапшење чланова СРС Петра Јојића и Вјерице Радете.

Они су оптужени за непоштовање суда.

Америчка представница у Савету безбедности рекла је да САД "поздрављају" одлуку Трибунала који се затвара крајем године, да предмет против Јојића и Радете уступи свом правном наследнику, судском Механизму у Хагу.

"Позивамо Владу Србије да сарађује са Механизмом и спроведе налог за хапшење", рекла је амбасадорка САД у Савету безбедности.

С тим ставом сложила се и представница Шведске.

Седници Савета безбедности УН, посвећеној хашким судовима, присуствује и министарка правде Србије Нела Кубуровић, чији се говор очекује.

Хашки трибунал оптужио је Јојића и Радету за утицање на сведоке у процесу против њиховог партијског шефа Војислава Шешеља.

Србија је одбила да спроведе налог за хапшење двоје радикала, издат 2015, позивајући се на одлуку суда у Београду да је обавезна да сарађује само у процесима за ратне злочине, не и за непоштовање суда.

(Бета, Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће опозиција на београдске изборе изаћи у
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер