Početna strana > Hronika > Telegraf.rs: Srbija ima najviše zlata na Balkanu
Hronika

Telegraf.rs: Srbija ima najviše zlata na Balkanu

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 23. maj 2019.

RTB Bor je od svog osnivanja 1938. pa do danas ukupno proizveo 160 tona zlata. Rekord je zabeležen 1975. godine kad je proizvedeno 5,2 tona zlata, odnosno 1979. kad je dobijeno 55 tona srebra.

Prema poslednjoj analizi Svetskog saveza za zlato Srbija je sa 17 tona zlatnih poluga što čini blizu pet odsto ukupnih deviznih rezervi, vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke. Slede je Makedonija sa 6,8 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina koja ima tri tone. Na poslednjem mestu je Albanija sa 1,6 tona zlata, dok Hrvatska i Crna Gora nisu na listi od sto rangiranih zemalja.

Malo je onih, međutim, koji znaju da je gotovo sva količina "žutog blaga", koja Srbija rangira na 59. mesto u svetu, proizvedena u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, jer kombinat bakra jedini u Srbiji ima fabriku za dobijanje zlata.

- Zvanična statistika o proizvodnji plemenitih metala u Boru vodi se od 1938. godine. Od tada do danas, u RTB-u je proizvedeno oko 160 tona zlata. U obavezi smo da sve proizvedene količine najpre ponudimo Narodnoj banci Srbije, a tek ako bi ona odbila da po berzanskoj ceni otkupi borsko zlato, što se dosad nije desilo, mogli bismo da tražimo posebnu dozvolu za izvoz. Zlato, dakle, ostaje u Srbiji i to je veoma dobra državna odluka. Ono sija, čak i u krizi i to nas, između ostalog, obavezuje da ubrzamo otvaranje novih zlatonosnih ležišta i povećamo proizvodnju plemenitih metala - kaže generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.

Fabrika za dobijanje plemenitih metala se ušuškala u "skute" Topionice i rafinacije, dobro je čuvana i retko kad posećivana. Kontrola prilikom ulaska i izlaska je rigorozna, a tu su i detektori za metal. Sprava bi reagovala čak i na zlatni opiljak ako bi vam se slučajno zaglavio ispod nokta. Postupak dobijanja zlata nije nikakva tajna i tehnološka šema za preradu anodnog mulja nalazi se odmah na ulasku u pogon.

- Prvi korak je odbakrivanje, a onda se iz anodnog mulja odvaja selen. Nakon selena dobijamo prženac i on se šaržira u dorepećina. Topljenje počinje kada skupimo 10 do 15 dana. Potom idu faze redukcionog i oksidacionog topljenja, dobija se dore-metal koji se izliva, a iz njega najpre izdvajamo srebro, pa zlato i na kraju platinu i paladijum. Do zlata se na ovaj standardni način dolazi od 1969. godine, jer je toliko stara tehnologija, a i ovaj pogon - rekao je direktor TIR-a Boban Todorović.

Zlatna poluga u obliku velike štangle čokolade čistoće je 99,99 odsto i teška tačno 12,5 kilograma. Današnja jedna poluga je koštala oko pola miliona dolara, jer je trenutno kilogram zlata na Londonskoj berzi nepunih 40 hiljada dolara (fina unca, odnosno 31,1 gram vredi oko 1.244 dolara), dok će već sutra biti drugi iznos, jer se cena zlata svakodnevno menja.

U borskoj Zlatari proizvode se i drugi plemeniti metali poput srebra, platine i paladijuma, a inače, sve količine zlata koje se nalaze u trezorima NBS-a se proizvode upravo u RTB-u koji ujedno jedini i ima fabriku za dobijanje ovog metala.

Zlato se u Boru proizvodi od osnivanja rudnika. Evidenciju o tome su, međutim, pre 1938. godine vodili Francuzi jer je Rudnik bio u njihovim rukama. Prema nekim podacima, iz Borskog rudnika je do 1935. godine izvezeno 16 tona zlata i 32 tone srebra jer je u to vreme Francuska kompanija slobodno raspolagala plemenitim metalima.

Stanje je izmenjeno tek 1934. godine, Uredbom o nadzoru proizvodnje i upotrebi plemenitih metala zahvaljujući kojoj je pravo otkupa, i to po cenama na Londonskoj berzi, dobila Narodna banka Jugoslavije.

Rekordi u proizvodnji plemenitih metala zabeleženi su 1975. godine, kada su proizvedene 5,2 tone zlata i 1979. godine kada je za godinu dana dobijeno 55 tona srebra.

(23. januar 2015.)

(telegraf.rs)