четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тања Мишчевић: Србија је озбиљна у прихватању европских вредности, промене у институцијама ЕУ не могу да промене наш пут
Хроника

Тања Мишчевић: Србија је озбиљна у прихватању европских вредности, промене у институцијама ЕУ не могу да промене наш пут

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 10. децембар 2016.

 БЕОГРАД - Шефица тима за преговоре о приступању Европској унији Тања Мишчевић изјавила је данас да ће следеће недеље на међувладиној конференцији у Бриселу поред поглавља 5, највероватније бити отворена и поглавља 25 и 26, те да ће Србија у јануару 2017. представити идеје за преговоре о поглављу 7 које се бави инетелектуалном својином.

"Три документа преговарачке позиције су тренутно у ЕУ и државе чланице о њима разговарају. Једно поглавље је поглавље 5 које се односи на јавне набавке и оно подразумева усвајање завршних мерила, односно онога што треба урадити да би се затворило, а поглавља 25 и 26 немају завршна мерила, што значи да се и отварају и затварају", рекла је Мишчевић агенцији Танјуг.

Како је најавила, у јануару следеће године Србија ће представити идеје за преговоре о поглављу 7 које се односи на интелектуалну својину.

"Колико поглавља ће бити отворено и евентуално затворено зависи од сагласности држава чланица. Наше је да ми преговарачка документа припремимо. Ми тренутно радимо на свим поглављима за које смо добили извештаје са скрининга, а следећа година ће бити пуна посла и у представљању и у разговору о овим преговарачким поглављима", рекла је Мишчевић.

Према њеним речима, динамика отварања поглавља зависи од чланова уније, а Србија има прилику да два пута годишње - средином и крајем године организује невладине конференције на којима се отварају поглавља.

"Ми о поглављима разговарамо не само са ЕУ и државама чланицама , већ и са цивилним друштвом - са НВО, са стручним организацијама, пословним, ПКС и то је мало спорији али много бољи пут", рекла је Мишчевић..

Одговарајући на питање да ли ће 2017. година бити тешка за преговоре, Мишчевић је рекла да ће наредна година бити пуна изазова, пре свега због бављења великим питањима која ће бити отворена следеће године у Европи, али и изборима који ће се одржати у различитим деловима године у различитим земљама.

"Ми морамо много више радити у смислу представљања свега онога што је урађено и обликовања одговарајућих докумената. То је технички део посла, али много је важније оно што стоји иза тих докумената и то треба урадити код куће. Али и за то вам је потребна подршка ЕУ и њено интересовање, јер реформе су заправо реформе које узимамо као модел из Европе", рекла је Мишчевић.

Мишчевић је потврдила да је поглавље 28 добило извештај са скрининга и то без мерила за затварање.

"То поглавље се састоји из два дела и то - заштите потрошача, што је нова и велика област која је код нас само добро регулисана, али проблем је у правима потрошача или моје и ваше разумевање која су наша права када купујемо робу. Други део поглавља се односи на област заштите здравља,и у овом сегменту се бави питањима трансфутзије кртви, трансплантације, свега онога што може да буде предмет размене са ЕУ", рекла је она.

Према њеним речима, промене у институцијама ЕУ, попут промене председника Европског парламента, не могу да промене европски пут Србије, јер ЕУ има потпуно јасан став и однос према Србији као држави кандидату, која преговара о чланству и "која је озбиљна у прихватању европских вредности".

Говорећи о евроскептицизму, она је казала да је у Србији постоји непознавање самог процеса евроинтеграција.

"Људи не знају шта их очекује, посебно када виде да се ЕУ суочава са озбиљним изазовима и ондасе питају зашто би се бавили нама. И те како су заинтересовани да се баве нама јер смо део Европе и географског и економског приостора, не само битног за стабилност већ и за развој и функцуионисање. Мигрантска криза је показала колико смо потребни Европи као такви", закључила је Мишчевић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер