среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тања Мишчевић: Ширење ЕУ на западни Балкан може бити одговор на Брегзит
Хроника

Тања Мишчевић: Ширење ЕУ на западни Балкан може бити одговор на Брегзит

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 28. јун 2016.

 БЕОГРАД - Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић изјавила је да се после одлуке грађана Велике Британије да иступе из Уније може очекивати успоравање процеса проширења, али да верује да западни Балкан може бити део одговора на Брегзит.

"Управо регион и приближавање региона западног Балкана може да заправо послужи, да покаже ЕУ и њеним чланицама шта је разлог уједињавања Европе. То је мир, стабилност, то је солидарност, то су европске вредности, и то је владавина права", рекла је она за Н1. Политика проширења ће, такође, према њеним речима трпети и због чињеница да ЕУ мора да се консолидује после Брегзита што, како каже, не мора бити негативно, али се може одразити на брзину процеса пријема нових чланица.

Шефица српског преговарачког тима каже да је због тога ЕУ потребна Србији, и да се то претходних дана могло чути и од премијера Александра Вучића, као и других лидера у региону.

"Ако се не варам 3. и 4. јула се у Паризу одржава састанак када ће први пут после свега овога бити управо разговор о региону западног Балкана у контексту европске интеграције, где сам сигурна да ће таква порука бити још једном потврђена. Да, ја мислим да је регион, и Србија унутар региона, апсолутно део одговора, као што смо били део одговора за мигрантску кризу", оценила је она.

Коменатришући то што жемље чланице ЕУ ни данас нису постигле договор о отварању поглавља 23 и 24 зато што Хрватска и Велика Британија нису дале сагласност да се то учини 30. јуна, Мишћевић објашњава да представници Хрватске тврде да је одлука о отварању поглавља политичка, а будући да је влада у тој земљи тренутно у техничком мандату, Загреб је становишта да не могу дати "зелено светло" за отварање поглавља.

Она додаје да са Србија са Хрватском још од јануара игра "неку врсту пинг понга" у вези са отварањем поглавља и да је декларација коју су потписали премијер Србије и председница Хрватске донела велику промену, а да је сада опет питање може ли техничка влада у Загребу да спроведе договорено.

Мишчевић је додала да је Хрватска у међувремену покренула и питање надокнаде жртвама рата, о чему никада раније није разговарано, али да је то изазвало још веће негодовање чланица ЕУ и да је Европска комисија објаснила да тако нечег нема у праву ЕУ.

Британија, с друге стране, према њеним речима, није имала никакав одговор за своју данашњу одлуку.

Она сматра да још увек постоје шансе да поглавља 23 и 24 буду отворена до краја холандског председавања, 30. јуна.

Шефица српског преговарачког тима сматра и да у Србији после Брегзита, неће доћи до заокрета који би водио према Русији.

Она истиче значај реформе, вредности и владавина права које ЕУ нуди, док Русија такав модел нити нуди, нити је њен модел развоја друштва близак Србији.

Према њеним речима, може се повући паралела између поступка изласка из ЕУ и поглавља 35 у преговорима са Србијом – јер кад нешто не може да се дефинише на почетку, онда се оставља могућност преговора.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер