среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тања Мишчевић: Прво одмрзавање ССП, па тек онда кандидатура за ЕУ
Хроника

Тања Мишчевић: Прво одмрзавање ССП, па тек онда кандидатура за ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 02. фебруар 2009.

НОВИ САД - Технички је могуће да Србија поднесе молбу за чланство у ЕУ пре него што Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) ступи на снагу, али то није политички паметно, оценила је бивша директорка Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ Тања Мишчевић, наводећи да постоје техничке шансе да грађани Србије 1. јануара 2010. године крену у Европу без виза.

- Технички је могуће аплицирати и пре него што ССП ступи на снагу, али то није политички паметно. То није потез за који бисмо имали сагласност ЕУ и њених држава чланица, као ни Европске комисије, а тешко да бисмо је и унутар Србије добили - рекла је Мишчевић у разговору за Дневник.

Она је додала да је зато први и једини услов - да се коначно одмрзне Прелазни споразум с ЕУ и да он крене у живот, а онда брзо иза тога поднети молбу за чланство.

- Процедурално-правно је могуће поднети кандидатуру чак и у тренутку када потписујете Споразум, што је урадила Словенија 1996. године. И то је некако била наша намера када смо преговарали ССП - да у тренутку његовог потписивања и поднесемо молбу за чланство. Али, тада смо имали техничку владу, која није могла донети ту политичку одлуку, чак и да је постојала сагласност за њу - подсетила је она.

Мишћевић је указала да је, такође, технички могуће завршити послове да наши грађани од почетка наредне године путују земљама Шенгенског споразума без виза с обзиром на чињеницу да Србија у фебруару и марту имати прве мисије процене урађеног за стављање на „бели шенген“.

Визна либерализација не зависи, како је рекла, од испуњавања обавеза према Хашком суду. - У случају визне либерализације се уопште не расправља о питањима сарадње с Трибуналом у Хагу. Ово је питање безбедности и разумевања унутрашње и личне безбедности и одлуку не доносе министри спољних послова држава чланица ЕУ, већ унутрашњих. Њих треба убедити у то да Србија и њени грађани нису никаква опасност за грађане Европе - рекла је Мишчевићева.

(Глас јавности)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер