Тања Мишчевић: Европска комисија се неће бавити појединачним случајевима као што је рушење у Савамали

 - ЕК не улази у појединачне случајеве. Поента је изградња институција и система стабилне демократске државе- каже у разговору за Данас Тања Мишчевић, одговарајући на питање о случају нелегалног рушења у Савамали.

*Шта је следеће што грађани могу да очекују осим смањења броја заосталих предмета?

- Зависи од области. Оних 50 прелазних мерила која имамо за поглавље 23 су извучене мере из нашег Акционог плана за наредне фазе. Процес је постављен логички у складу са стањем које је затечено и са оним што треба постићи. Мере које треба остварити су постављене у периоду на по шест месеци. Прва мера која нас чека у борби против корупције јесте измена Закона о Агенцији за борбу против корупције који је по први пут урађен тако што су на њему радили и Агенција и Савет за борбу против корупције и цивилно друштво како би се ојачала превентивна и остале функције Агенције. То прати јачање мера у областима које су посебно дефинисане, значи мере које се односе на здравство, школство, полицију и области где грађани имају перцепцију корупције и где постоји објективна опасност.

*Који је рок за усвајање измена Закона о Агенцији?

- Требао је да буде усвојен до прве половине 2016. али пошто је закон у питању чекамо владу.

*Значи већ се касни у неким областима.

- Наравно да се касни с обзиром на то да смо имали изборни циклус. Акциони план је послат Бриселу пре расписивања избора. Али смо направили ревизију у смислу померања мера посебно у законодавним активностима. Извештај о спровођењу Акционог плана за поглавље 23 и 24 показује да је испуњеност 80 или 90 одсто. То су реалне цифре за шест месеци активности у Акционом плану. Мањкавости су закони који нису усвојени. Све остало је урађено.

*Колико одуговлачење са формирањем владе утиче на кашњење у реформама?

- Само у смислу усвајања закона.

*Уколико буде кашњења и после формирања владе на који начин ЕК реагује?

- Механизам праћења иде тако што се оцена спровођења акционих планова даје сваких шест месеци. Вредност тих механизама је што дају рано упозорење. Када се види да се са неком мером касни, онда се систем упозорава. Акценат је на нама, не на Европској комисији. Она ће своју оцену спровођења дати у јануару, шест месеци после отварања поглавља. То је нама онда касно и зато смо установили овај механизам.

*Део опозиције сматра да после отварања поглавља 23 и 24 више нећемо имати случајеве попут Савамале, непостојања одговорности за пад хеликоптера, поткупљивања и склапања тајних уговора. Да ли је то тачно? Хоће ли ЕК инсистирати на тим случајевима или не?

- ЕК не улази у појединачне случајеве. Поента је изградња институција и система стабилне демократске државе што подразумева и јачање улоге државних институција и контролне улоге независних тела и цивилног друштва. Да нам се не би дешавало да се то не ради увели смо механизам за упозоравање.

*Како ћемо се упозорити на то да полиција не дође на позив грађана као што је био случај у Савамали?

- Упорно идете на појединачне случајеве. Просто је немогуће бавити се појединачним случајевима. Ту су реформа полиције, нови закон о полицији, начини поступања у различитим случајевима. Ако ту примећујемо проблем, онда имамо проблем са поглављем 24. Ако ме питате шта ако се не испуњавају те мере, постоји јасно правило. Ако дође до застоја у извршавању акционих планова за та поглавља, то се одражава на читав преговарачки процес који се мора зауставити док се мере не испуне. Тек смо отворили поглавља. Огроман број мера је пред нама.

*Да ли је реално да сав посао обавимо до краја 2018. године?

- И даље мислим да је реално, не зато што је то моја оцена већ оцена ЕУ. Када смо улазили у процес преговора они су рекли од три до пет година ће Србија бити спремна да преузме обавезе из чланства. Све предвиђене мере, осим мера које се односе на шенгенски систем у који се касније улази, израчунате су до краја 2018.

*То онда значи да ће сва отворена политичка питања која годинама нису решавана бити решена за две и по године.

- Процес решавања отворених политичких питања је шири од процеса преговора са ЕУ. Питање за које знамо да је у фокусу као отворено политичко питање је број посланика у парламенту, али то није питање за преговоре са ЕУ. Оно што јесу питања због којих ћемо морати да се позабавимо приликом промене Устава су независност правосуђа, јачање независних тела и институција и прецизирање одредаба везаних за заштиту права унутар Устава. Све остало је ствар политичког договора политичких актера у Србији.

*Ипак, има отворених политичких питања унутар процеса преговора. Ту је чланство у СТО и дозвола промета ГМО или пак увођење санкција Русији. На та питања треба да одговоримо до 2018.

- Када је реч о санкцијама Русији говори се о моменту уласка у чланство или до момента када санкције Русији постоје. Много је интересантније питање уласка у СТО. Ту је реч о питању измена законодавног оквира у смислу усклађивања са стандардима ЕУ и омогућавању јаче контроле ГМО. Сваки пут када се помене закон о ГМО имате озбиљну кампању против свих нас који тај закон спомињемо не рачунајући да имамо озбиљан проблем неконтролисаног уласка ГМО хране и лекова и нико нема основу да преконтролише шта ми то користимо.

*Још једно од отворених политичких питања је нормализација односа са Косовом.

- Очекујемо извештај о спровођењу прелазних мерила. Када ће то бити зависи од Европске спољнополитичке службе. Ако буде прихватљив за државе и ако оне кажу да смо постигли довољан напредак у дијалогу са Приштином онда се отвара могућност отварања нових поглавља у преговорима.

*Мандатар је рекао да Србија није испунила свој део обавеза.

- Дијалог са Приштином није део преговарачког процеса. Имамо члана тима који нас обавештава о томе. Дијалог се одвија паралелно и наравно да знамо шта се дешава али је поента да и упркос томе што је премијер рекао, акценат је, колико чујемо од држава чланица, на Заједници српских општина и врло много ствари управо зависи од тога.

*Искуство је показало да на темпо преговора утичу и нерешени билатерални проблеми. Како онда можемо очекивати да све решимо до 2018. године?

- Апсолутно сте у праву да утичу. Али нисте добро разумели. До краја 2018. Србија ће бити спремна да преузме обавезе из чланства које подразумевају испуњавање политичких, економских и стандарда у 35 поглавља. Да ли то подразумева решавање свих, било којих проблема које Србија има са било ким то никад нико није рекао. Ви говорите о пријему у чланство. Свака држава чланица мора да да сагласност за то. И свесни смо да билатерална питања и те како могу да утичу. То би онда значило - нећу ни да размишљам о послу. Логика нам је другачија. Дајте да ми радимо и видимо шта ћемо радити са, на пример, питањем унапређења трансфузије крви и обезбедимо ИПА средства за то. А да ли постоје билатерални проблеми, тиме се неће бавити Преговарачки тим. Преговарачки тим није тај који решава билатералне проблеме. Питањем процесуирања ратних злочина се не бавимо ми, то је посао за Министарство правде или Тужилаштво за ратне злочине, или решавање питања граница на Дунаву између Хрватске и Србије, тиме треба да се бави Министарство спољних послова. И они то раде. Свако мора да ради своје део посла, Преговарачки тим само добија резултате њиховог рада.

*Извештај са скрининга о поглављу 31 које се бави заједничком спољном политиком још није стигао, односно још нису све земље дале сагласност на њега. Да ли сте питали у чему је проблем, да ли санкције Русији и војне вежбе са њом?

- Проблем је са тим излазити у јавност јер су то разговори држава чланица, али велики број држава је сагласан са извештајем. Не могу рећи ни број оних које су подржале. Поента је да постоје државе које и унутар спољне политике ЕУ имају различит став према Руској Федерацији. Могли сте видети да ће Белгија почети да води своју унутрашњу расправу о питању санкција Русији. Наше је да знамо шта нам је чинити. После глобалне стратегије безбедности ЕУ која је представљена пре две недеље наши тимови који се баве поглављем 31 су сели и направили поделу посла око тога шта је потребно изменити у нашим стратешким документима како би се досегли изазови којима се бави та стратегија.

(Данас)