петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тања Фајон и Владимир Билчик: Државе Западног Балкана да осигурају уставну улогу парламената у надгледању мера борбе против коронавируса - демократија не сме да буде жртва пандемије
Хроника

Тања Фајон и Владимир Билчик: Државе Западног Балкана да осигурају уставну улогу парламената у надгледању мера борбе против коронавируса - демократија не сме да буде жртва пандемије

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 15. април 2020.

Председавајућа Делегације Европског парламента за Србију Тања Фајон позвала је у среду власти држава Западног Балкана да омогуће рад парламената током пандемије коронавируса.

“Позивам власти држава Западног Балкана да осигурају уставну улогу парламената у надгледању мера предузетих за борбу против ЦОВИД-19. Суспендовање демократије није опција у овим тешким временима”, написала је Фајон на Твитеру.

Она је у објави означила и известиоца Европског парламента за Србију Владимира Билчика, као и Европски парламент.

У реакцији на твит Тање Фајон, Билчик је написао да, како се припрема пленарна седница Европског парламента ове недеље, ова институција наставља да прати развој догађаја на Западном Балкану.

 “У овим временима кризе без преседана, од кључног је значаја да парламенти држава кандидата наставе да играју своје уставне улоге”, написао је Билчик.

Он је додао да парламенти морају да надзиру мере предузете за борбу против ширења и утицаја ЦОВИД-19, јер они представљају глас грађана.

“Демократија не сме да буде жртва пандемије”, закључио је известилац за Србију.

Од избијања пандемије коронавируса у региону почетком марта, са редовним активностима наставили су парламенти Албаније, Босне и Херцеговине и Косова. У Црној Гори је наставио да се састаје колегијум председника, чији су део председник Скупштине и председници посланичких група.

Парламенти Србије и Северне Македоније, који су претходно распуштени због расписивања редовних, односно ванредних избора, нису поново сазвани чак ни поводом проглашавања ванредног стања у ове две земље.

У Србији је председница Народне скупштине Маја Гојковић образложила неодржавање седнице препорукама Владе о неокупљању већег броја људи.

Свих 27 парламената земаља Европске уније учествовало је у доношењу ванредних мера у државама чланицама.

(Јуропиан Вестерн Балканс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер