петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тамара Скроза: Вучић понизио Владу и преко саветнице показао ко одлучује о медијској стратегији
Хроника

Тамара Скроза: Вучић понизио Владу и преко саветнице показао ко одлучује о медијској стратегији

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 26. април 2018.

С којим је правом Вучић оцењивао медијску стратегију? Ко му је и када дао овлашћење да „у консултацијама“ с премијерком донесе одлуку о обустави рада на њој? Медији и медијска стратегија су у надлежности Министарства за културу и информисање, нешто за шта су одговорни Владисављевић и Гајовић, а не Сузана Васиљевић. Овакво поступање је школски пример девастације институција

Нацрт медијске стратегије чија је незванична верзија позната јавности већ неколико седмица, и званично је повучен, а заустављен је и рад на изради коначног документа.  

Неко ко појма нема о приликама у Србији, логично би закључио да је то једна јако добра вест. Наиме, пошто су у октобру 2017. из радне групе за израду стратегије изашли представници најрелевантнијих и најрепрезентативнијих медијских удружења и асоцијација, ниједна озбиљна расправа о медијским слободама није прошла без захтева за распуштање радне групе и обуставу рада на стратегији: Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, АНЕМ, АОМ, Локал Пресс и Асоцијација медија били су у том смислу више него јасни.

Али, када су српски медији у питању, ништа није онако како изгледа, па ни прича о стратегији. 

Пре свега – а имајући у виду начин, место и време када је саопштена вест о обустави рада на том документу – слободно се може рећи да се ствари померају с грђег на горе. 

Сузана у земљи медија 

Информацију о обустави даљег рада на стратегији јавности је саопштила ни мање ни више него Сузана Васиљевић, саветница за медије Александра Вучића. Дакле, не министар културе, не државни секретар задужен за медије, већ особа која је званично надлежна за председнички ПР, а незванично особа која носи лавовски део „заслуга“ за Вучићев однос према медијима и са медијима. У ком својству је Сузана Васиљевић саопштила то што је саопштила? Да ли у опису посла председникове саветнице стоји да је надлежна за медијску политику и медијско законодавство? 

Одговори су јасни, али од тога – у држави у којој је један човек преузео све прерогативе власти и у којој ретко која институција заправо и постоји – никакве вајде нема. 

Идемо даље. Сузана Васиљевић је то што је имала саопштила на панелу Националног конвента о Европској унији посвећеном слободи медија и изражавања, на којем је био и Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања. Према утиску присутних, човек појма није имао да ће председникова саветница донети такву вест, што је додатно понижавање и деградација ионако погаженог министарства. 

Нису, наравно, цвећке ни Гајовић ни његов министар Владан Вукосављевић. И један и други упорно су одбијали аргументацију да стратегија не може да се доноси без струке, а Гајовић није оскудевао ни у увредама упућеним како бившим члановима радне групе, тако и новинарима уопште. И један и други су исто тако упорно одбијали апеле дела медијске заједнице о гушењу слободе рада и информисања, упорно остајали недоступни за нормалан дијалог. 

У том смислу, неко злонамеран рекао би – тако им и треба; треба им баш Сузана Васиљевић да им пластично покаже где су и колико су битни. 

И Вукосављевић и Гајовић су, међутим, високо позиционирани државни службеници, и то није допустив начин понашања према њима: у животу обичних људи, то је исто као када би вам неко ушао у кућу и поразбијао све посуђе и спалио сву постељину, уз оцену да му се не свиђају. Какви год да су, какви им год били „посуђе“ и „постељина“ (а у овој метафори су више него лоши), медији и медијска стратегија су њихова „кућа“, њихова надлежност, нешто за шта су одговорни они, а не Сузана Васиљевић. 

То није посао Сузане Васиљевић, она на тако нешто нема право, и овакво поступање је школски пример девастације институција чији значај далеко превазилази имена Вукосављевића, Гајовића и свих оних који су им претходили и који ће доћи после њих. 

А онда господар рече

Још је озбиљније питање улога Александра Вучића. Саветница Васиљевић (а после ње и премијерка Ана Брнабић) саопштила је да је одлука о обустави рада на стратегији донесена после консултација премијерке са председником. 

Још раније, када је званично саопштено да је нацрт стратегије завршен, речено је и да је документ „код надлежних органа на оцени“. Никада није објашњено ко су, заправо, ти „надлежни органи“, али је јавна тајна била да је нацрт послат у Председништво и да га чита и оцењује Александар Вучић. 

Томе у прилог – сада, пост фестум, иде и напомена о консултацијама премијерке са председником. Исто као што може да се постави питање о томе ко је медијска саветница да би се бавила стратегијом, могли бисмо да се запитамо и ко је Александар Вучић да би оцењивао документ који би требало да буде база за ново медијско законодавство. 

Уставне одредбе којима се дефинише улога председника Србије (од члана 111 до члана 123)  ни на једном месту не наводе да му је посао оцењивање медијских или било којих других стратегија – оне су у надлежности Владе и парламента. 

С којим је, дакле, правом Вучић оцењивао документ? Ко му је и када дао овлашћење да „у консултацијама“ с премијерком донесе одлуку о обустави рада на стратегији? Устав му то не дозвољава, па то коначно није ни логично, нема ни смисла. Изузев, наравно, ако се не присетимо контекста – државе у којој су институције сравњене са земљом, и у којој се с највише и најмоћније позиције отворено нападају и таргетирају медији који се усуде да зуцну нешто критично о њему или о његовој власти. У тој и таквој Србији, сасвим је разумљиво, сасвим логично и више него очекивано да задњу реч о медијској стратегији понуди управо Александар Вучић. 

Јер, поред човека који је на различите начине и путем бројних манипулација, себе промовисао у главног уредника српских медија, тешко је замислити да би ико други ту уопште имао шта да каже. 

Због тога ни најмање не треба да чуди иначе скандалозно објашњење Сузане Васиљевић изречено на панелу Националног конвента да је „председник Србије спреман за инклузиван процес у изради нове медијске стратегије и да је предложио да се у тај посао укључи и ОЕБС“. 

Председник је СПРЕМАН? За шта? И да ли је шестомесечна агонија удружења и асоцијација била само због тога што те спремности није било? Да ли мере којима би се поправио статус медија стварно подразумевају да за њих мора да буде спреман и председник државе? Да ли смо стварно стигли дотле? 

Без ножа, само позитивно! 

Коначно, ту долазимо и до својеврсног апсурда. Осим чињенице да у изради стратегије нису учествовали представници медијских удружења и асоцијација, главна примедба била је да се овим документом држава заправо враћа у медије и да је омогућена чак и етатизација области које су до сада биле ван директне контроле власти (друштвене мреже, онлајн сфера, део штампе). 

И сада, када се формално испуњава жеља критички оријентисаног дела медијске заједнице за обуставом рада и враћањем приче на почетак, долази се до ситуације у којој – самом информацијом о потреби да се одбаци нацрт – држава (оличена у једном човеку) директно улази у област у коју не би смела и не би требало да се меша. 

Озбиљност ситуације можда најбоље илуструје објашњење које је премијерка дала о будућој улози Сузане Васиљевић: 

„Договорили смо се да се у тај процес укључи Вучићева саветница за медије Сузана Васиљевић, како би помогла у комуникацији, да успоставимо атмосферу за дијалог. Васиљевић има дуг стаж у сарадњи с медијима и лично познаје њихове уреднике“, изјавила је Ана Брнабић.

Сузана Васиљевић, дакле, постаје и службено надлежна за стратегију. 

У комуникацији с медијима сада и званично помаже особа која – по природи своје позиције – не би смела да буде „ни на пушкомет“ од људи који се баве овим документом (због опасности, сумње у политички притисак). 

О констатацији да она „лично познаје уреднике“ овом приликом сувишно је и говорити. Јер „познавање уредника“ какво показује Сузана Васиљевић, у данашњој је Србији све, само не гарант било какве нормалне комуникације, независности и слободе медија.   

За оне мало пажљивије и склоне анализи изреченог, све је заправо већ објашњено и све је јасно као дан. 

„Очекујемо конструктивне предлоге, а не само да све што дође од председника државе и Владе буде дочекано на нож“, казала је Сузана Васиљевић. 

А питање је – шта би то требало да у стратегију дође од Владе и председника државе? 

Хоће ли Вучић лично предлагати мере и решења које би медијска заједница требало само да аминује, уместо да их „дочекује на нож“? 

Одакле Вучићу и екипи право, законско или уставно покриће да се медијима баве на тај начин? 

Уз бројна питања од којих човеку може само притисак да скочи, овде се поставља и оно главно: о правим разлозима за повлачење стратегије. И ту је одговор јасан. Вучића у вези с медијима и медијском стратегијом притискају сви – од његових европских пријатеља и пријатељица, преко амбасадора, великих донатора и међународних новинарских асоцијација, до недавног извештаја Европске комисије. Више једноставно није имао куд. А одиграо је мајсторски потез – један од оних који објашњавају зашто је и како тако далеко догурао. 

Формално, испунио је жељу медијске заједнице (вратио је причу на почетак). 

Испунио је и захтеве различитих саговорника с разних страна света (постао је СПРЕМАН на инклузију). 

Истовремено, на домаћем терену, далеко од белосветских рефлектора, дао је себи још једну могућност, још један фронт на којем ће нам узимати и оно мало снаге и енергије што нам је преостало. 

Будућност медијске заједнице у наредном периоду у потпуности је извесна: биће испуњена телефонским позивима, пријатељским упозорењима, тихо изговореним или неизговореним уценама, наставком терора над онима који проговоре. 

А и на ту игру ћемо пристати, јер су нас дотле довели, јер су вештији од нас, јер нам нема друге.

(Цензоловка)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер