субота, 28. мај 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Тајмс": ЕУ и САД траже додатне изворе за снабдевање европских земаља гасом, услед забринутости да би Москва могла да користи гас као оружје и поремети већ смањене испоруке
Хроника

"Тајмс": ЕУ и САД траже додатне изворе за снабдевање европских земаља гасом, услед забринутости да би Москва могла да користи гас као оружје и поремети већ смањене испоруке

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 25. јануар 2022.

 Европска унија и САД почеле су да траже додатне изворе за снабдевање европских земаља гасом, услед забринутости да би Москва могла да користи гас као оружје и поремети већ смањене испоруке, док Запад прети оштрим санкцијама Русији у случају напада на Украјину, пишу светски медији, преноси Радио слободна Европа (РСЕ). Све су већи страхови да ће Русија због украјинске кризе користи испоруке гаса као оружје, истиче Тајмс.

Високи званичници британске владе очекују да ће Русија своје природне ресурсе искористити као оружје ограничавањем испоруке гаса Европи ако Запад спроведе своју претњу да ће увести санкције Москви у случају руске инвазије на Украјину.

Европска комесарка за енергетику Кадри Симсон рекла је да Европска унија разговара с партнерима о могућностима већих испорука гаса у Унију, у време када су, како наводи Ројтерс, мање испоруке гаса, за шта је окривљена Русија, изазвале скок цена енергената.

Симсон је после састанка с министрима енергетике ЕУ у суботу, 22. јануара, рекла да су разговарали о неизвесности на тржишту изазваној кризом у Украјини и значајним падом снабдевања из Русије последњих месеци, наводи Радио слободна Европа .

Она је додала да ће у фебруару присуствовати конференцијама у Азербејџану и Вашингтону на којима ће се разговарати како повећати испоруке гаса Европи.

САД су почеле преговоре с Катаром и другим великим извозницима гаса како би се планирале ванредне мере у случају да руска инвазија на Украјину поремети снабдевање Европе, пише Фајненшл тајмс.

Дискусије о додатном снабдевању Европе гасом добиле су на ургентности пошто су прошлонедељни разговори Вашингтона и Москве прошле недеље донели минималан напредак. То је повећало забринутост да би сукоб могао да поремети испоруке гаса у време када се Европа већ суочава с рекордним ценама, указује лист и додаје да су званичници упозорили да не постоји "магични штапић" који би решио потенцијални недостатак будући да је Европа већ захваћена енергетском кризом.

Особа упозната с прелиминарним разговорима у Дохи је рекла да постоји потенцијал за дугорочне гаранције безбедног снабдевања течним природним гасом (ЛНГ), посебно пошто ће Катар у наредним годинама значајно повећати производњу, али да ће на кратки рок испоруке Европи зависити од спремности других купаца, који су већином у Азији и који имају дугорочне фиксне уговоре, да прихвате преусмеравање испорука.

Катар је, према том извору, већ преусмерио своје испоруке 2011. када је Јапан погодио цунами. "Постоји преседан, али само у случају кризе", рекла је та особа.

Тензије између Запада и Русије су порасле пошто је Москва разместила око 100.000 војника на украјинску границу. САД су запретиле оштрим санкцијама ако Русија нападне Украјину, док су енергетски званичници оптужили Кремљ да већ користи испоруке гаса за стицање утицаја.

Шеф Међународне агенције за енергију Фатих Бирол рекао је прошле недеље да је Русија смањила испоруке гаса Европи у време "повећаних геополитичких тензија".

Због зависности Немачке од руског гаса Европа има сужене опције да уведе санкције Москви у случају напада на Украјину, док је и сама рањива у случају да Русија заустави испоруке гаса Западу, оцењује Волстрит џурнал.

Одлука Берлина да постепено престане да користи нуклеарну енергију и недавни потези у смањењу зависности од угља како би се снизиле емисије угљен-диоксида значе да је Немачка сада више зависна од руског гаса од већине својих суседа, и за грејање и за производњу струје, док је и поред значајних инвестиција у обновљиву енергију, транзиција ка зеленој енергији спора и неуједначена.

Немачка је највећи купац руског гаса у свету, пошто више од половине свог гаса увози из Русије наспрам око 40 одсто у просеку за Европску унију, истиче амерички лист и указује да постепено гашење нуклеарне енергије и одустајање од угља значе да ће се овај проценат вероватно повећати.

Северни ток 2, који је завршен прошле године и сада чека званично одобрење немачких регулатора, удвостручиће капацитет за извоз руског гаса у Немачку.

Званичници у влади канцелара Олафа Шолца приватно су рекли да ће у случају руске агресије на Украјину зауставити Северни ток 2. Шолц се, међутим, није јавно обавезао на такав потез упркос узастопним позивима Вашингтона и других савезника. Он, као и његова претходница Ангела Меркел, каже да је Северни ток 2 пројекат приватног сектора који мора бити одвојен од политичких дискусија.

Стручњаци указују да у односу према Русији постоји разлика измедју истока и запада Европе, наводи Вашингтон пост.

Што је још упадљивије, каже директорка Немачког савета за спољне односе Кетрин Кливер Ешбрук, та подела иде кроз срце нове немачке владе чији коалициони партнери не могу јавно да се договоре о јединственом гледању на украјинску кризу, пошто Шолцове социјалдемократе имају дугу историју топлих односа с Русијом, док је министарка спољних послова Аналена Бербок из Зелених заузела чвршћи став.

Зависност Европе од руског гаса је само један од чинилаца који спречавају снажнији приступ Европске уније Русији, истиче Вашингтон пост који оцењује да дубоке поделе међу европским државама спречавају јединствени одговор Запада.

Званичници НАТО и ЕУ су више пута нагласили да је Европа чврста у својој жељи да спречи руски напад на Украјину, као и у својој спремности да казни Москву ако покрене инвазију, али, како истиче амерички лист, не постоји једногласност који је најбољи начин да се Русија одврати од инвазије или које мере предузети у случају напада на Украјину.

Три највеће европске силе, Немачка, Француска и Велика Британија, имају изразито различите приступе, док се суочавају с домаћим политичким питањима, указује Вашингтон пост, додајући да се друге земље сврставају на различите стране у складу са својом географском близином Русији, зависношћу од Русије у погледу снабдевања енергијом и из историјских разлога.

(РСЕ-Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер