Тагес Анцајгер: Коме је упућен фински „пуцањ упозорења“?

Коментаришући резултате парламентарних избора у Финској који су одржани ових дана, швајцарски лист Тагес Анцајгер назвао их је пуцњем упозорења за читаву Европу. Сензација избора је био неочекивано велики број гласова које је добила националистичка популистичка странка Прави Финци.

Ових дана из уста европских аналитичара и политиколога чују се драматичне речи о „десном окрету“ у Европи и мрачна пророчанства о томе да се спас евра и чак јединство ЕУ могу наћи под знаком питања. Ради се о томе што је Финска једини члан европског клуба где одлуке о попуњавању заједничке благајне доноси, осим владе, још и парламент. А ко зна колики број посланика могу да заинтересују изјаве „истинских Финаца“ о томе да је до сада влада била превише блага према Бриселу и да здрави и дисциплиновани не треба да у бескрај плаћају за неодговорне и неопрезне? Тако да је главни сигнал из Хелсинкија упућен, пре свега у ходнике власти ЕУ. Између осталог, шеф сектора за политичку интеграцију Европског института Николај Кавешников не види овде озбиљну претњу.

Основне примедбе које европски скептици испољавају против ЕУ, говори експерт, састоје се не у томе да су оне усмерене против ЕУ, против оних достигнућа интеграције које су очигледне. Не, оне су против неких појединих елемената политике ЕУ. Оне су на пример против њене бирократије, против политике прерасподеле – када постоје земље донатори и земље реципијенти.

У сваком случају, после финског изненађења европски медији су почели да говоре о расту популарности деснице на широком простору континента. У Француској нагло јача ултрадесни Национални фронт Марин Ле Пен. У последње време све више гласова на изборима добијају десни радикали у Италији, Холандији, Белгији, Данској, Мађарској, Естонији. По речима аустријског политиколога Вернера Бауера, да цитирамо немачки Франкфуртер Рундшау, деснопопулистички потенцијал постоји и у Немачкој. Истина, овде, сматра он, строжији је табу на десничарску екстремистичку идеологију него у другим земљама. Према прорачунима Бауера, у просеку у Европи за десничаре гласа од 10% до 15% бирача.

Николај Кавешников један од узрока ове појаве види у све већем проблему миграције на континенту.

„Резултати избора у Финској су испољавање дугорочне европске тенденције. Хајде да се сетимо Француске са Ле Пеном. Да се сетимо недавних иступања Ангеле Меркел поводом краха политике мултикултуралности. Све то је знак да се већ и на политичком нивоу признаје читав комплекс проблема насталих у Европи због великог броја имиграната неевропске културе.“

У принципу, по мишљењу аустријског листа Ди Пресе, није све тако страшно. Тамо где десни доспевају на власт, они неизбежно пристају на компромисе. Између осталог, ма каква била разлика у мишљењу, најјаснији резиме, како се чини, дао је немачки лист Франкфуртер Рундшау. Противотвор популизму, сматра издање, могу да буду не само и не толико милијардски финансијски падобрани за спасавање троме конструкције ЕУ од краха. Европљани, по речима Ди Прес, треба равноправно да учествују у изградњи своје заједничке домовине. Иначе сан о јединственој Европи ће морати заувек да се напусти, закључује лист.

Аутор: Олег Севергин

(Глас Русије)