Светски медији о смрти патријарха Павла

Париз, Београд – Светски медији пренели су вест да је у Београду преминуо патријарх Српске православне цркве Павле.

Како се наводи, патријарх Павле је водио Српску православну цркву кроз њену посткомунистичку обнову и током бурних 1990-их година. У извештајима из Београда подсећа се на то да је патријарх Павле дошао на чело Српске православне цркве 1990. године непосредно пред "крвави" распад бивше Југославије.

Агенција Асошиејтед прес (АП) истиче да је преминули патријарх био угледан теолог и лингвиста и да је био познат по верској понизности и скромности.

АП наглашава да је патријарх Павле преузео вођство СПЦ у тренутку када је падом комунизма прекинута вишегодишња државна политика потискивања вере.

"Он је водио цркву током бурних година Балканских ратова из 1990-их и пада режима бившег председника Слободана Милошевића 2000. године", наводи АП.

Агенција Франс прес подвлачи да је Српска православна црква под вођством патријарха Павла имала велики утицај у народу.

Агенција Франс прес наводи да је пре избора за 44. патријарха Српске православне цркве Павле служио као епископ на Косову, које Србија сматра својом јужном покрајином и које за Србе представља колевку њихове културе и историје.

Франс прес подсећа да се СПЦ мобилисала да спречи независност Косова које су албанске власти у Приштини објавили у фебруару прошле године.

Француска агенција такође наглашава да је Павле сматран као умерени елемент у оквиру СПЦ-а.

Британски BBC на свом вебсајту наводи да је СПЦ црква, после пада комунизма и јачања српског национализма, повратила водећу улогу док је патријарх Павле био на њеном челу.

Агенција АП наглашава да је преминули патријарх често говорио против етничких ратова који су православни Срби водили против Хрвата католика и босанских Муслимана током "најкрвавијег сукоба у Европи од Другог светског рата".

Агенција Ројтерс пише да је за патријарха Павла Косово било на врху приоритета од када је постао патријарх 1990-године "када су растуће тензије између православних, католичких и муслиманских верника у Југославији водиле до насилног распада те комунистичке земље".

Ројтерс истиче да критичари патријарху замерају да није успео да спречи свештенике са чврстим ставом који су подстицали српски национализам против Хрвата католика и босанских Муслимана и који су јавно благословили припаднике паравојних формација који су чинили ратне злочине у Хрватској и Босни.

АП такође наводи да је Српска православна црква на крају прекинула традицију формалне неутралности 2000. године, и да је отворено позвала Слободана Милошевића да се повуче после бомбардовања НАТО 1999. године.

"Позив цркве за оставку Милошевићу - коју је он игнорисао – помогао је да доведе до народне побуне и на крају је довео до рушења аутократског председника у октобру 2000. године", пише АП.

Немачки Пресе на свом вебсајту подсећа да се Српска православна црква налази на врху институција у које се највише верује у Србији.

Медији у региону известили су о смрти патријарха српског Павла, прецизирајући да је "живео аскетски, поштеђен свих луксуза, на чуђење и помало саблазан своје околине".

Скопска агенција Макфакс, поред информације о смрти српског патријарха, подсећа да је Павле био 44. патријарх и да је на том месту наследио Германа, као и да је због болести затражио од Синода СПЦ да га разреше дужности, што је одбијено.

Хрватски “Вечерњи лист“ наводи да је Српска православна црква остала без свога лидера, патријарха Павла, који је пре 95 година рођен у Хрватској.

Павле је наследио патријарха Германа, који је отворено подржавао идеју велике Србије Слободана Милошевића, подсећа “Вечерњи лист“.

Избор Павла за патријарха СПЦ тада је било изненађење за многе, јер су радикална и либерална струја у СПЦ настојале да прогурају своје кандидате, а монах Павле, који је скромним животом живео на Косову, није припадао ни једној струји.

Живио је посве аскетски, поштеђен свих луксуза, на чуђење и помало саблазан своје околине, а пред крај његовог живота, због старости и болести, покушали су да манипулишу његовом наводном оставком.

“Вечерњи лист“ наводи и да ће 45. патријарха изабрати Свети синод такозваним апостолским жребом.

Загребачки лист је међу кандидате за новог поглавара СПЦ уврстио епископа бањалучког Јефрема, дабробосанског Николаја, епископа захумско-херцеговачког Григорија, епископа браничевског Игњатија, као и епископа рашко-призренског Артемија.

Новинска агенција из Босне и Херцеговине ФЕНА кратко преноси вест да је умро патријарх српски Павле, док телевизија Републике Српске детаљно извештава из Београда о смрти патријарха.

Медији у Црној Гори преносе да је умро поглавар СПЦ и да је Влада Србије прогласила тродневну жалост.

Вест о смрти патријарха Српске православне цркве Павла објавила је и аустријска католичка новинска агенција Катпрес уз подсећање да се он залагао за екуменско отварање СПЦ.

"Патријарх се у СПЦ заложио за њено екуменско отварање. Више пута се безуспешно заложио да папа Јован Павле Други посети Београд", наводи Катпрес, а преноси Верска информациона агенција.

Католичка агенција такође наводи да је патријарх је више пута одбио оставку "како су неки у Синоду желели", а као једног од могућих наследника наводи се "националконзервативни митрополит Амфилохије".

Катпрес подсећа да је Павле постао патријарх кратко пред распад Југославије, да се за време ратова, понекад и поред противљења у Синоду, изјашњавао против насилних решења.

Агенција наводи да су му критичари замерали да је идејно подржао српски национализам, као и да се није дистанцирао од тадашњег председника Србије Слободана Милошевића и лидера босанских Срба Радована Караџића.

Друге хришћанске цркве и религије поштовале су његову строгу побожност и личну скромност, наводи Катпрес. Катпрес преноси опширно биографију патријарха Павла истичући његов "једноставан стил живота".

У тексту се додаје да је патријарх често ишао пешице или се возио градским превозом.

(Фонет-Бета)