Светски економски форум: Србија по оцени конкурентности испод просека региона, брине слаб напредак институција

У односу на прошлу годину Србија није остварила лошији индекс конкурентности, али је на светској листи по том критеријуму пала за седам места, јер су друге земље напредовале брже од нас, оцена је аналитичара након објављивања Извештаја о глобалној конкурентности који је сачинио Светски економски форум.

 

 

Са укупно 60,9 поена заузели смо 72. место док смо у прошлогодишњем рангирању са истим бројем поена били на 65. месту од укупно 141 земље.

 

Са таквим резултатом налазимо се у нивоу глобалног и испод просека региона. Из окружења, испред нас су Словенија, која је на 35. месту, иначе најбоље пласирана, следе Мађарска, Бугарска, Румунија и Хрватска, док су лошије позиције заузеле Црна Гора, Албанија, Северна Македонија и БиХ.

 

 

Јуриј Бајец, професор Економског факултета, објашњава да се оцена конкурентности формира на основу сагледавања 12 сектора, „стубова“ у оквиру којих се мери више параметара, неки на основу статистике, а неки се добијају из анкете са менаџерима фирми изабраних методом узорка.

 

"Оно што највише брине је да се стуб институција у Србији, од кад је ушла на листу, уназад 15, 20 година, а поготову у неким показатељима, јако слабо котирао, од 80. места па на ниже. То указује да или оне нису добро законским оквиром постављене или да постоји велики раскорак између норме и начина на који се она спроводи. А то је врло битан показатељ који доприноси конкурентности земље и способности њене привреде да иде напред. Важно је и што страни улагачи гледају све елементе појединих стубова и ако сте годинама при дну листе у некој области онда би заиста требало нешто да се предузме", каже Бајец и додаје да смо јако ниско на лествици и по способности државе да задржи младе у земљи.

 

Љубодраг Савић: Рангирања нису увек објективно мерило стања економије и привреде 

 

Према речима Љубодрага Савића, професора на истом факултету, рангирања нису увек објективно мерило стања економије и привреде у некој земљи и треба их прихватити са резервом. Наводи пример Кине, која је редовно јако лоше оцењена на Дуинг бизнис листи, али истовремено је и једна од најбрже растућих економија света. Објашњава и да је у некој области једне године могућ високи раст, а да ће то наредне, ако не достигне исти ниво, бити приказано као назадовање, па је тако у здравство претходних година доста улагано, а оно је и поред тога у паду.

 

"Ипак, чињеница је да поређење са другим земљама даје неку слику, а ако оцене нису добре то даје лошији утисак и свакако утиче на инвеститоре. Слажем се да институције лоше функционишу и да су оне један од разлога ниске позиције. Не чуди ме ни податак да смо у минусу код показатеља тржишта добара, највероватније због субвенција које се додељују и великим страним компанијама, јер то нарушава тржишну конкуренцију. Ни ја нисам велики поборник субвенција, оне омогућавају привилегије и деле се без контроле, али се са друге стране поставља и питање да ли би, уместо тога, радије да задржимо високу стопу незапослености", објашњава Савић.

 

 

Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку каже да привреда има највећи проблем комуникације са институцијама и да на 70 одсто упућених дописа, из њих не добија одговор.

 

"Држава није заинтересована да у привреди добије партнера, струковним асоцијацијама је одузела овлашћења иако је то супротно Европској повељи која гарантује слободу удруживања. Све се одвија преко Привредне коморе где се иницијативе фингирају. То се јако лоше одражава на сектор рачуноводства, логистике и транспорта где је, на пример недавно утврђен списак од 40 проблема који драстично компликују и поскупљују превоз, а у читавој области спољне трговине чак је 150 таквих питања", каже Рајић и наглашава да се велики број примедби односи на рад судова који штите власт и људе који имају политичку моћ, па се на пресуде када је са друге стране држава, чека по више година.

 

 

Главни „стубови“ криви за пад Србије на листи конкурентности су степен усвајања информационо комуникационих технологија, због чега смо се спустили за 17 места, затим здравство које нас је урушило за још девет и то због чињенице да је очекивани животни век садашње новорођенчади умањен за десет месеци у односу на ранији период. Највећа побољшања забележена су код динамике пословања, где смо добили плус пет места.

 

 

У појединачном рангирању области, најлошије су прошле институције. Од укупно 20 сектора, десет се нашло на дну листе. По политичкој стабилности заузели смо 92. место, на 94. смо по решавању спорова против државе а по оптерећености државним регулацијама на 95. а по стопи организованог криминала на 99. По степену независности судства налазимо се на 101. позицији, на 102. смо по квалитету ревизорских извештаја, три области заузеле су 104. место - регулисаност сукоба интереса, ефикасност законодавног система и заштита интелектуалне својине а 106. смо по заштити власничких права.

Индекс конкурентности у 2019.

 

У 2019. години у нашем региону скоро све земље су забележила раст вредности индекса конкурентности у односу на претходну ранг листу Светског економског форума - осим Албаније и Србије. Наиме Албанија је изгубила 0,5 поена и зато пала пет места, док је Србија стагнирала и пала седам места. Објашњење је да док смо ми стагнирали други су напредовали и што су земље ближе врху то се теже напредује, а лакше пада на листи.

 

(Данас, извор: ФРЕН)