Хроника

Светска здравствена организација: Чак 80 одсто заражених особа није ни свесно да има коронавирус

Штампа
недеља, 22. март 2020.

 Пандемија коронавируса се проширила на цео свет, а број заражених и преминулих расте из дана у дан. Оно што је до сада познато о вирусу корона је да може изазвати тешке упале плућа, односно, респираторни синдром коронавирус 2 или Сарс-Цов-2, преноси Гардијан.

Светска здравствена организација недавно је прогласила пандемију, а више од 300.000 хиљада заражених и тринаест хиљада умрлих широм планете (закључно са 22. 3. до 14 часова) јасно указују на озбиљност проблема.

У њему на 100 страна пише о корона вирусу, предвиђено и колико ће да траје пандемија

 Међутим, већина оболелих се од вируса корона опоравља без потребе за клиничким лечењем. Према извештају СЗО, више од 80% људи прележи коронавирус са благим симптомима.

Многи неће ни знати да су, можда, били заражени вирусом КОВИД-19. Једна од шест особа има озбиљније проблеме које се, пре свега, односе на рспираторне инфекције – отежано дисање. Таквим случајевима су потребни респиратори.

Аустралијска редакција Гардијана је разговарала са председником Краљевског колеџа пулмолога Аустралије професором Џоном Вилсоном о томе како вирус утиче на људе и када је инфекција најопаснија.

Вилсон тврди да је најозбиљнија последица вируса КОВИД-19 потенцијална пнеумонија.

Аустралијски пулмолог каже да се заражени коронавирусом могу сврстати у четири категорије.

Прву категорију чине особе које су позитивни на коронавирус, али не осећају чак ни основне симптоме.

Затим следе случајеви који имају инфекцију горњих дисајних путева.

“То значи да особа има температуру и кашаљ, однсоно, блаже симптоме попут главобоље или коњуктивитиса”, каже Вилсон и додаје “прве две групе можда нису ни свесни да имају вирус корона, али су свакако преносници инфекције”.

Највећи број заражених спада у трећу категорију коју карактеришу особе са повишеним температурама и осталим симптомима сличним сезонском грипу, али на дужи период.

Четврту и, најтеже погуђену групу, чине особе код којих вирус напада респираторне органе и изазива пнеумонију, па је особама потребно болничко лечење и респиратори. У овом случају, ради се о животној опасности заражених.

“У Вухану се показало да је 6% људи, од свих заражених, спадало у последњу категорију”, каже Вилсон, а преноси Гардијан.

СЗО је раније у ризичне групе код којих вирус може изазвати озбиљније респираторне проблеме сврстао старије особе, срчане болеснике, особе са дијабетесом и повишеним крвним притиском и, свакако, особе које су раније имали респираторних проблема.

Како се развија пнеумонија?

Вилсон каже да су кашаљ и повишена температура последица инфекције која допире до респираторног стабла – ваздушних пролаза који допремају ваздух до плућа.

“Облога респираторног стабла је повређена, проузрокујући упалу. То иритира слузницу и довољне су најситније честице у слузници, које могу подстакнути кашаљ”, рекао је Вилсон.

Када се инфекција погорша, она пролази кроз облоге дисајних путева и прелази на јединице за размену инспираторног гаса, пише Гардијан.

“Ако се заразе, јединице регаују излучивањем упалних материја у ваздушне врећице које се налазе на дну наших плућа”, рекао је Вилсон.

Уколико се упале врећица за ваздух, Вилсон сматра да до изливања упалног материјала (течност и уоаљене ћелије) што, напослетку, доводи до упале плуће или пнеумоније, преноси Гардијан.

Плућа под упалом не могу допремити довољно кисеоника у крвоток, смањујући способност тела да преузме кисеоник и да се ослободи угљен-диоксида.

“То је уобичајен узрок смрти тешке пнеуомоније”, закључио је Вилсон.

Аустралијски експерт за респираторне болести сматра да су пацијенти са пнеумонијом изложени ризику развоја секундарних инфекција, па је зато потребно применити илечење антивирусних лекова или антибиотика.

Да ли се пнеумонија КОВИД-19 разликује од уобичајених?

Професорка Кристине Џенкис, председавајућа Фондације Аустралија и једна од водећих пулмолога у Аустралији сматра да се ЦОВИД-19 пнеумонија разликује од уобичајених случајева пнеумоније. “Већина упала плућа које смо до сада забележели су до сада биле бактеријске и оне реагују на антибиотике”, рекла је Џенкис.

Вилсон сматра да постоји још једна битна разлика пнеумоније ЦОВИД-19, а односи се на чињеницу да коронавирусне пнеумоније погађају цела плућа, а не само појединачне делове.

(Ало)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]