Светска криза прилика за Кину

Стиснуте између пада профита и кредитне кризе, све већи број корпорација и држава окрећу се према Кини као сламци спаса у којој још има готовог новца. Иако ће најмногољуднија држава света ове године забележити рекордни фискални дефицит, на светском тржишту једино у Кини још има „кеша”, тако да кинеске компаније ових недеља купују акције у америчким, канадским, аустралијским и француским компанијама.

Будући да су акције глобалних корпорација јефтиније него икад, кинески инвеститори су се засад устремили на енергетске компаније будући да је овој земља неопходна огромна количина енергената за њен, иако смањен у односу на прошлу годину, и даље у обиму велики развој.

„Међународна финансијска криза је подједнако изазов и прилика”, написао је у ауторском чланку за кинески „Пиплс дејли” Цанг Ђубао, својеврсни кинески енергетски цар. Ђубао, који је први човек Кинеске националне енергетске управе и потпредседник Националне комисије за развој и реформу, отворено каже да је успорени рад „смањио цене међународних енергетских извора и добара, што помаже кинеској потрази за спољним ресурсима”.

Повољну прилику Кина користи, како на државном плану, закључујући повољне договоре о снабдевању природним ресурсима, тако и на плану приватних компанија, које користе кризу купујући фирме и у другим секторима. Тако се очекује да ће кинески гигант у производњи дизел-мотора „Вејхај пауер” откупити једну фабрику у Француској од америчког „Џенерал моторса”, који продајом појединих постројења покушава да опстане.

Иако је и кинеска економија такође погођена кризом тако да јој је раст преполовљен, према речима Ерике Доунс, експерта за кинеску енергетику при вашингтонском Брукингс институту, „оно што Кину чини издвојеном јесу кинеске банке које нису толико тешко погођене”, и довољно су способне да подрже кључне владине циљеве.

Тако је Кинеска развојна банка недавно финансирала највећу кинеску инвестицију у иностранству икад остварену. Кинеска алуминијумска корпорација, углавном у државном власништву, дала је 29,5 милијарди долара за 18 одсто власништва у аустралијској корпорацији „Рио Тинто”, иначе трећој на свету по производњи угља. Иако овај уговор још морају да одобре аустралијска регулаторна тела, очигледно је да он најбоље илуструје снагу кинеског државног бизниса усред светске кризе, али и његову тактику – будући да у Кину одлази више од пола укупног извоза аустралијских руда. Очигледно је у склопу те стратегије и понуда „Чајна мајметалса” да купи „Оз минералс”, аустралијског произвођача цинка који је на ивици банкротства.

„Сума новца која долази из Пекинга сугерише нам да су они убеђени да смо ми на дну тржишта”, каже за „Блумберг” Пол Кавеј, аналитичар у аустралијској Маквари банци у Хонгконгу. Према његовим речима, иако је кинески суфицит у трговинској размени и даље раширен, „они и даље имају новца за игру”.

Доказ за ову тврдњу су прошлонедељна три уговора кинеске владе, којима је она за 39 милијарди долара обезбедила будуће снабдевање нафтом из Русије, Венецуеле и Бразила. Најпре је Кина Русији, чија је економија у застоју због пада цена енергената, дала кредит од 25 милијарди долара, чиме је осигурала обећање о свом снабдевању са 290.000 барела нафте дневно у наредних 25 година, као и изградњу нафтовода до Кине. Потом је кинески потпредседник у току посете Бразилу са кредитом од 10 милијарди долара обезбедио 160.000 барела дневно, док је од Венецуеле добио до милион барела дневно до 2015. године у замену за четири милијарде долара за постојећи развојни фонд.

Према оцени Кавеја, Кина више од свега жели да има сигурне ресурсе у будућности, док јој криза и пад цена добара отварају значајан део света. Кина ће, према свему судећи, инвестирати свуда где се налазе ресурси и, за разлику од преткризног периода, сада ће то радити не само у земљама где остале земље не желе – попут неких афричких земаља.

(Политика)