Svetska banka u novom izveštaju za Zapadni Balkan: Srbija teško do rasta od 3,5 odsto, razočaravajući rezultati industrije u prvoj polovini godine, povećanje plata dovešće do povećanja deficita

Srpska ekonomija je u prvoj polovini ove godine imala rast od 2,8 odsto, tako da će biti teško postići planirani godišnji rast od 3,5 odsto, ocenili su stručnjaci Svetske banke. Najavljeno povećanje plata će nepovoljno uticati na privredni rast i dovešće do povećanje deficita, a rezultati industrije su u prvoj polovini godine bili razočaravajući, zaključci su Svetske banke.

Svetska banka je u novom redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, pod naslovom "Rastuće neizvesnosti", prognozu rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije smanjila na 3,3 odsto, a očekivani srednjoročni rast je četiri odsto.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva je na predstavljanju izveštaja rekao da je srpska ekonomija na "zdravim nogama" i da reforme idu u dobrom smeru, ali da privreda može da ima i bolje rezultate od postignutih. Za to je neophodno, kako je istakao, nekoliko reformi koje bi doprinele da privredni rast u srednjem roku bude od pet do sedam odsto.

Prema oceni stručnjaka Svetske banke, potrošnja i investicije u Srbiji, iako snažne, neće biti dovoljne da nadoknade posledice usporavanja rasta izvoza, jer su usporene privredne aktivnosti glavnih trgovinskih partnera, pre svega Italije, ali i Nemačke.

Najavljeno povećanje zarada u javnom sektoru će, kako je ukazano, verovatno dodatno doprineti nepovoljnoj promeni pokretača privrednog rasta. "Pored toga ova mera će učiniti da održavanje fiskalne ravnoteže bude mnogo teže, a povećaće se i deficit", navodi se u izveštaju Svetske banke.

Ukazano je da je veća potrošnja u Srbiji, kako javna tako i privatna, uglavnom posledica rasta uvoza, koji je u prvoj polovini ove godine uvećan 12,2 odsto, a očekuje se da će taj trend biti nastavljen do kraja godine.

"Rezultati industrije su u prvoj polovini godine bili razočaravajući, a prvi pokazatelji ukazuju i na skromnu poljoprivrednu sezonu", navodi se u izveštaju Svetske banke.

"Rast BDP zavisi od reforme javnog sektora, pravosuđa i institucija"

Ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović je rekao da deficit tekućeg računa beleži snažan rast, odnosno da je izraženo u evrima u prvoj polovini ove godine uvaćan za 51 procenat u odnosu na prethodnu godinu. Rast deficita tekućeg računa je, kako je objasnio, uglavnom bio uslovljen povećanjem trgovinskog deficita od 16 odsto, jer je izvoz povećan 8,5 odsto, a uvoz 10,2 odsto.

On je naveo da je dobro što rastu strane direktne investicija, koje su u prvoj polovini godine iznosile 1,8 milijardi evra, 28 odsto više nego u istom periodu prošle godine, što je i više nego dovoljno za finansiranje deficita tekućeg računa.

Prema njegovim rečima, da bi bilo bolje da plate u javnom sektoru budu povećane u skladu sa rastom BDP-a i inflacijom, a ne više od toga, kako je odlučila Vlada.

Vlada Srbije bi trebalo da nastoji da zadrži konkurentnost privrede, a tome ne doprinosi ni najavljeno povećanje zarada mimo realnih mogućnostu, upozorila je Galina Andronova Vinselet, rukovodilac sektora u Svetskoj banci za makro-ekonomke politike u Evropi i centralnoj Aziji. 

Ona je navela da se i u Srbiji, kao i regionu, nastavljaju pozitivna kretanja na tržištu rada, pre svega usled kreiranja novih radnih mesta.

Prema oceni stručnjaka Svetske banke, srednjoročne projekcije rasta BDP-a Srbije u velikoj meri zavise od brzine strukturnih reformi, jer još nije reformisan javni sektor koji karakteriše ozbljna neefikasnost državnih preduzeća.

Predložena je i dalja reforma pravosuđa i državnih institucija, unapređenje regulative finansijskog sektora, veća podrška razvoju malih i srednjih preduzeća i lakša procedura u trgovini sa svetom.

"Kratkoročno, najvažnije pitanje je vreme trajanja izborne kampanje i perioda potrebnog za formiranje nove vlade", upozorili su stručnjaci Svetske banke.

(Beta)