среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Светска банка: Србија ће садашњим темпом раста развијене земље стићи за 50 година; Лазар Шестовић: Реформе у јавном сектору спорије од очекиваног, али има помака
Хроника

Светска банка: Србија ће садашњим темпом раста развијене земље стићи за 50 година; Лазар Шестовић: Реформе у јавном сектору спорије од очекиваног, али има помака

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 16. новембар 2017.

Регион Западног Балкана достићи ће ниво развијених земаља ЕУ за 60 година ако расте по садашњим стопама од три одсто, док би Србији за то било потребно 50 година, али би јој у случају годишњег раста од пет процената било потребно 20 година, оценили су данас стручњаци Светске банке.

Да би се остварио бржи раст потребно је да Србија настави реформе, односно повећа продуктивност и запосленост, као и ниво улагања, а привреди створе додатни услови да постане конкурентна, речено је у Београду на представљању јесењег економског извештаја Светске банке за регион Западног Балкана.

Лазар Шестовић: Проблем је што је учешће државе у привреди још увек велико

Према оцени економисте у Светској банци Лазара Шестовића, највећи изазови у наредној години за власти ће бити да буџет буде под контролом, без непредвидивих великих расхода, независно од тога да ли ће бити новог аранжмана са ММФ-ом, да се повећају инвестиције државе у јавном сектору, као и да се контролише да ли ће и колико повећана потрошња увећати увоз и тако поништити досадашње позитивне ефекте извоза.

Како је додао, на будући раст могу да утичу износ кредита који се одобравају приватним предузећима, а који је почео да пада од средине ове године, након 20 месеци непрекидног раста, као и континуирани пад увоза машина у 2017.

"То нам сигнализира шта би могло да се дешава у наредних годину дана и то је један од параметара који је утицао и на пројекције раста у наредне две године и зашто је Србија испод просека Балкана", казао је Шестовић појаснивши да највећи део раста треба да дође из приватног сектора и да је то један од разлога зашто је Светска банка уздржанија око оптимистичнијих прогноза за Србију у наредне две године.

Проблем је, како је навео, и што је учешће државе у привреди још увек велико, па тако има више од 600 предузећа који су у државном власништву и сва узимају део јавних ресурса који би могли да се искористе за нешто друго.

Шестовић је оценио и да су реформе у јавном сектору и код јавних предузећа спорије од очекиваног, али да има помака.

Као позитивне примере навео је реформу Железница Србије, а сматра да су најбољи кандидати за следећи озбиљан потез Владе Србије решавање статуса Азотаре, МСК и Петрохемије.

"Очекујемо и пораст у потрошњи јавног сектора, а у комбинацији са растом зарада у приватном сектору, домаћа потрошња би требало да се опорави у 2018. године", казао је Шестовић наводећи да ће то бити "главни подстицај за раст у наредних неколико година".

Светска банка средњорочно гледано, прогнозира и виши раст извоза Србије, али ће се, због пораста потрошње и прихода грађана, део тога прелити у увоз.

"Нето утицај извоза ће бити нижи него у претходне три четири године", сматра Шестовић.

Стручњак Светске банке очекује и да ће доћи и до повећања убрзања инвестиција.

Шестовић је навео да су инвестиције у Србији у протеклим годинама биле релативно мале у поређењу са осталим земљама источне Европе, прецизирајући да је постојао јаз у нивоу инвестиција од пет до шест процентних поена.

Он очекује и повећање капиталних расхода који су остали на ниском нивоу.

"Извршење инвестиција инфраструктурних пројеката који се финансирају из буџета је забрињавајуће. За девет месеци пад јавних инвестиција био је 11 одсто", казао је Шестовић и додао да Сбија има велики број кредита потписан са међународним финансијским организацијама, али истовремено и сопствени новац из буџета, па је тешко схватљиво да се није више урадило на примени тих капиталних пројеката.

Стивен Ндегва: Србија мора да настави спровођење реформи

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва сматра да ће привредни раст Европске уније помоћи и расту бруто домаћег производа Србије, а позитивно ће утицати и на привреде других земаља региона Западног Балкана.

Он је нагласио да за тако нешто морају постојати прави услови, због чега Србија мора да настави спровођење реформи.

Ндегва је истакао да српским властима треба честита и на доброј контроли у области фискалне политике, али је нужно, како је додао, убрзати реформе у области јавних предузећа.

Шеф Светске банке у Србији задовољан је динамиком којом се одвија реструктурирање и приватизација, а на критике да је то превише споро, одговорио је да властима треба више времена за тако сложене процесе.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер