Хроника

Светска банка: Очекивани раст економије Црне Горе 10,8 одсто, највећа стопа међу земљама Западног Балкана

Штампа
четвртак, 21. октобар 2021.

 Црногорска економија ће се у овој години, подстакнута брзим опоравком туризма, снажно опоравити, уз очекивани раст од 10,8 одсто, што је највец́а стопа међу шест земаља Западног Балкана, саопштено је из Светске банке (СБ).

У новом издању Редовног економског извјештаја за Западни Балкан, Зелени опоравак, наводи се да је изузетно добра главна љетња туристичка сезона подржала опоравак прихода од туризма, који ц́е вјероватно достиц́и близу 75 одсто нивоа од 2019. године.

„Опоравак економске активности повец́ао је државне приходе, који су заједно са пажљивим фискалним управљањем довели до смањења фискалног дефицита са 11 одсто бруто домаћег производа (БДП) у прошлој години на процијењених четири одсто у овој“, наводи се у саопштењу.

Како су казали из СБ, одржавање фискалне разборитости у наредном средњорочном периоду ће бити критично, с обзиром на неизвјесности.

Шеф канцеларије СБ за Босну и Херцеговину (БиХ) и Црну Гору, Кристофер Шелдон, рекао је да је економска криза, коју је изазвала пандемија коронавируса, и даље извор неизвјесности, али да представља и прилику за Црну Гору да осигура отпоран, инклузиван и зелени опоравак након пандемије.

„СБ је посвец́ена да подржи Црну Гору у спровођењу реформи које могу помоц́и у обезбјеђивању макроекономске стабилности, стварању економских могуц́ности и подстицати снажан раст предвођен приватним сектором“, саопштио је Схелдон.

Извјештај показује да је незапосленост у Црној Гори и даље висока, јер опоравак још није покренуо тржиште рада, што ограничава брзину поновног смањења сиромаштва.

Предвиђа се да ц́е се сиромаштво полако смањивати ове године, али остаје на вец́ем нивоу него 2019.

Извјештај је показао и да се регион Западног Балкана опоравља од рецесије изазване пандемијом у прошлој години, захваљујуц́и бржем опоравку од очекиваног у овој.

Изгледи за регион су се значајно побољшали, па се сада предвиђа раст БДП-а од 5,9 одсто у овој години, након прошлогодишњег пада од 3,1 одсто.

Раст у региону је предвиђен на 4,1 одсто у наредној години и 3,8 одсто у 2023. години.

„Предвиђа се да ц́е стопа сиромаштва у региону наставити тренд смањења прије пандемије и пасти око један процентни поен на 20,3 одсто, близу нивоа из 2019. године“, додаје се у саопштењу.

Опоравак у цијелом региону резултат је јачине домац́е и спољне тражње.

„Оштар опоравак домац́е потрошње и путовања широм Европе помогао је повец́ању дознака, као и приливу туризма током главне љетње сезоне ове године. Снажан опоравак у напредним економијама такође је подстакао тражњу за извозом региона“, рекли су из СБ.

У СБ сматрају да је опоравак и даље крхак.

„Сигнали раног упозоравања са тржишта рада захтијевају посебну пажњу политике. Губици радних мјеста због рецесије и њених посљедица несразмјерно су погодили жене и младе, што би могло успорити напоре да се повец́ају константно ниске стопе активности радне снаге у региону“, наводи се у саопштењу.

Незапосленост младих порасла је на 37,7 одсто у овој години, што је 5,4 процентна поена више од јуна прошле године, што је додатно погоршало изгледе за запошљавање младих.

Директорица СБ за Западни Балкан, Линда Ван Гелдер, казала је да ће пост-пандемијска будуц́ност захтијевати да земље Западног Балкана своје политике фокусирају на рјешавање кључних препрека стварању нових радних мјеста и економској трансформацији, укључујуц́и зелену транзицију.

„Свих шест земаља би имале користи од реформи у пословном окружењу, управљању и дигитализацији, што би допринијело расту и смањило јаз са земљама ЕУ“, додала је Ван Гелдер.

Извјештај такође разматра макро-фискалне изазове и покретаче оживљавања зеленог раста региона. Западни Балкан се сада налази на кључној тачки одлуке у вези са предстојец́ом зеленом транзицијом.

„Глобални кораци ка климатским акцијама изазивају темељне промјене у друштву. Преференције потрошача и инвеститора се мењају, зелене технологије и нови пословни модели ремете више тржишта, а зелене политике преобликују економска окружења“, наводи се у саопштењу.

С обзиром на то, озелењавање привреде једне земље постаје одлучујуц́и фактор у међународној конкурентности и способности привлачења међународних финансија и инвестиција.

„Западни Балкан није изузетак. Зелена транзиција нуди значајне могуц́ности за Западни Балкан, укључујуц́и ближу интеграцију у еуроцентричне глобалне ланце вриједности и приступ значајним ресурсима ЕУ за финансирање зелене транзиције“, рекли су из СБ.

Ефикасно управљање Том зеленом транзицијом, укључујуц́и многе компромисе у погледу политике, морац́е, како су закључили, бити главни фокус пажње политике Западног Балкана у годинама које долазе.

(Вијести)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]