Светосавска академија у Народном позоришту: Томислав Николић – Величина једног народа се гледа по броју изнедрених светитеља

БЕОГРАД - У Народном позоришту вечерас је одржана свечана Светосавска академија, са које је председник Србије Томислав Николић поручио да се величина једног народа не гледа по његовој бројности, нити територији, већ по томе колико је тај народ изнедрио из себе светитеља и угодника божијих.

"Наш народ изнедрио је Светог Саву, а можда ни данас није довољно свестан његове величине. Само када би свако на свету растао у човека држећи се Савиних порука, било би мање зла, мање незнања, а више љубави и доброте", рекао је председник Србије.

Он је додао да је Свети Сава знао за стару мудрост - да је будућност државе онаква каква јој је педагогија.

"Зато је Свети Сава градио школе и болнице, цркве и манастире, писао, доносио књиге из света у Србију, да учи, просвећује народ, па је тако и за своје доба стварао модерну државу" подвукао је Николић.

Према председниковим речима, бити просвећен не значи само бити образован: "То је разумео Свети Сава, а никада као данас није било тако много оних који то још увек не разумеју".

Савремено схватање просвећености своди просвету мање-више на школско образовање, прагматично знање и конкретно учење, рекао је Николић и додао да се светосавски тип просвете разликује не само што придаје изузетан значај моралном образовању и обликовању људске личности, него и по самим основама васпитања, по поимању људске личности и људске заједнице и њиховог крајњег назначења.

"Просвећеност је скуп хришћанских и људских узвишених вредности, просвећеност је учење о свеколикој култури живљења. То је више од учености - она је систем вредности у ком је однос према себи и другима увек однос према једнакима, однос толеранције и прихватања различитости," рекао је Николић.

Он је истакао да разноликост међу културама, државама, народима је богатство. "Зашто да останемо сиромашни одбијајући да упознамо друге и не дајући другима прилику да упознају нас. Зато је Свети Сава први српски учитељ, али и први српски просветитељ" казао је председник Србије.

Он се обратио просветним радницима речима да свако ко је за свој позив изабрао да следи Савин пут, буде учитељ, васпитава најдрагоценије што имамо - нашу децу, тако обликује будућност државе и друштва те да је одабрао не позив, већ начин живота.

"Одабрао је да буде мисионар и посвећеник, да у систему вредности првину увек чини учење Савино, у ком су добробит ђака и напредак народа изнад сваке друге вредности. Зато заслужују дивљење и захвалност државе. Зато и држава очекује да буду пример, да им учионица буде светилиште, да изнад сваке муке и тешкоће буде интерес ученика," рекао је Николић.

Како тврди, у нашој историји било је и тежих времена од садашњег и колико год тешко било, учитељи су стварност делили са својим народом и државом налазећи се међу децом, у школама...

"Успешни смо као учитељи тек када нас наши ђаци превазиђу, кад постану бољи од нас," истакао је Николић.

Према његовим речима, за време Великог рата на Крфу се штампао буквар, формирале учионице под ведрим небом од Бизерте у Африци до сваког, и најмањег места у ком је, како је рекао, било српске нејачи.

И у Другом светском рату, додао је, где год се ослобађала територија, где год се могло, учитељи су окупљали децу и народ, описмењавали их, спремали за време које долази.

"Са својим разредом стали су пред стрељачки вод и тако одржали последњи час.

Ђаци се не остављају кад је најтеже. Предводе се. А данас су им, као и много пута у историји, као хлеб насушни потребни предводници, учитељи за углед, људи несебичне посвећености и система вредности који је изнад нас обичних, који је ближе Светом Сави," рекао је председник Николић.

Професори су, како је рекао, у нашој историји истински јунаци, хероји, личности чији пример би сви данашњи просветари са поносом требало да следе.

Председник је поручио да су од њих, којима је учионица други дом велика очекивања државе и друштва.

"Будите поносни на историју Србије коју су исписивали и српски учитељи и професори. Будите поносни на традицију коју наслеђујете, нађите снагу у учењу Светог Саве и примерима својих предака, да у нашем добу које јесте век знања и науке Србија иде у корак са временом и светом," закључио је Николић.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић рекао је да је прича о образовању одувек била прича о судару генерација.

"Да би се досегле вредности које је на овим просторима пре осам векова утемељио Растко Немањић, данас када су друштвене промене брже него икад, морају се најпре помирити генерације", истакао је Вербић.

Према његовим речима, људи који су градили наше школе имали су визију Србије као земље знања, по чему ће је препознавати и ценити.

Он је подсетио на искуства из прошлости истакавши да управо примери из живота Растка Немањића показују да се у најтежим временима ситуација може преокренути на начин да се поставе темељи снажне, драгоцене и трајне установе.

"Епоха у којој Свети Сава пише прва дела на српском језику и оснива прве школе, једно је од најмрачнијих у европској историји, када крсташи разарају Цариград, воде се ратови широм Европе, а континентом харају смртоносне епидемије. Мада непрекидно понављамо како учимо из светосавских примера, ову, а можда најважнију лекцију, никако да савладамо - како тешке околности да преокренемо у сопствену добит," рекао је Вербић.

Како је нагласио, чињеница да се налазимо у тешким временима не може нам бити изговор да не учинимо ништа. Ако се образовна пракса не прилагоди захтевима модерног доба, не само да нећемо постати земља знања, већ ћемо заједно са образовањем изгубити и шансу за привредни опоравак али и своју културу и идентитет, тврди Вербић.

"Иза нас је низ помпезно најављиваних реформи просвете које нису остваривале жељене ефекте. Ове неуспеле реформе нису у довољној мери биле засноване на чињеницама и разумевању онога што јесу проблеми. Време је да научимо још једну важну историјску лекцију - да не можемо поправити образовање револуционарним променама,", истакао је Вербић.

Он је рекао да је нама неопходна еволуција образовног система који треба постепено прилагођавати новим изазовима савременог живота. Како би се постигао овај дугорочни циљ, неопходно је да друштво трансформише свој однос према образовању и према традиционалним улогама коју у школи имају наставници, ђаци, родитељи и држава, казао је Вербић.

"Наш први корак је да вратимо ђака у средиште свих збивања. Школа постоји због ђака. Наше школе морају ђака да припреме за рад и за живот, тако што ће га научити да непрекидно учи, како у школи, тако и изван ње. Ми желимо ђаке који знају да све од њих зависи, који знају да нико не може да учи уместо њих самих, који су свесни да су најодговорнији за сопствено образовање," навео је Вербић.

Како тврди, други корак је враћање угледа просветним радницима, да се подстакну и мотивишу, да се њима самима врати вера да знање јесте моћ.

"Желимо да чујемо глас наставника приликом доношења одлука о образовној политици, али и о другим важним друштвеним питањима. Желимо да имамо што више наставника које ће због њиховог пожртвовања, посвећености и знања, цела Србија познавати по имену," казао је Вербић.

Према његовим речима, трећи корак је да се родитељи много више укључе у процес образовања и васпитања.

Вербић је истакао да је најважнија порука да образовање не сме остати затворено само у школе. Како је рекао, целоживотно образовање, непрекидно усавршавање и учење морају бити наши одговори које као друштво имамо у овим тешким временима.

"Наша је мисија да Србију учинимо земљом знања. Постепеним, малим али упорним корацима можемо заједно да трансформишемо наше образовање и следећи просветитељску визију Светог Саве, Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, кренемо ка будућности," закључио је Вербић.

Светосавску академију у Народном позоришту организовало је министарство просвете, науке и технолошког развоја, а присуствовали су министри Владе Србије, народни посланици, принц и принцеза, представници традиционалних цркава и верских заједница, дипломатског кора, Војске Србије, ректори Универзитета, наставници, ученици, представници синдиката просвете, као и добитници Светосавске награде за 2014. годину, а одржан је пригодан сценско-музички програм.

(Танјуг)