Сведочио Милорад Луковић Легија: Раде Марковић ми је рекао да је ДБ убио Ћурувију

Милорад Улемек Легија почео је око 15 часова да даје исказ на суђење некадашњим припадницима Државне безбедности (ДБ) оптуженим за убиство новинара Славка Ћурувије 1999.

Он је на почетку исказа пред Судским већем Специјалног суда рекао да нема непосредња сазнања о убиству новинара и власника "Дневног телеграфа" Славка Ћурувије, али да има информације које је добио од тадашњег начелника Дб-а, сада оптуженог, Радомира Марковића.

- Позвао ме је 2000. године због хапшења једног лица па сам га питао ко ће да буду навигатор испред Дб-а, а он ми је рекао 'ови Радоњини што су убили Ћурувију'. Видео сам господина Ромића и господина Курака испред његове канцеларије и са њима сам се онда договарао о тој акцији хапшења, рекао је Улемек.

Улемек није хтео да одговори директно на питање тужиоца у вези са исказом који је дао у истрази, да га је наводно Радомир Марковић крајем марта 1999. године позвао да дође у Београд да би се ликвидрало једно лице. Каже да неће да се изјашњава о томе јер не мора да одговара на питања у којима ће се изложити кривичној одговорности. Подсетимо, у истрази је Улемек рекао да је тај позив тада одбио јер су припданици ЈСО били ангажовани на Косову.

Такође, уз образложење да не жели да се изложи даљој кривичној одговорности Улемек није хтео да одговара на питања тужилаца о разговорима са некадашњим вођом земунског клана Душаном Сапсојевићем о Ромиоћу и Кураку нити о томе да ли је земуснки клан хтео да их ликвидира.

Улемек је само рекао да се последњих 15 година прети њему и његовој продици, па и поводом овог суђења, али није хтео да износи детаље наводећи да ће се 'сам са тиме изборити'. Додао је и да остаје при свом исказу који је у вези са убиством Ћурувије дао у истрази.

Адвокати оптужених испитују Улемека

Одговарајући на питање адвокат Стевана Протића, који заступа првооптуженог Мирослава Курака који је у бекству, Улемек је потврдио да је 2002. године од Радомира Марковића из затвора добио поруку да Курак треба да се ликвидира 'зато што је претња по службу', али је додао да није прецизирао зашто је претња.

Одговарајући на питања адвоката Зоре Добричанин, која брани оптужене Милана Радоњића и Ратка Ромића, Улемек је рекао да остаје при данашњем као и при исказу који је дао у истрази када је одговарао на питање тужиоца не позивајући се на кривичну одговорност.

На њено инсистирање да се Улемек изјасни да ли остаје при једном или другом исказу, реаговала је председавајућа судија која је навела да он није давао различите одговоре. Питање на којима је инсистирала адвокат Зора Добричанин односила су се на наводе о ангажовању земунског клана и Душана Спасојевића да ликвидирају Курака и Ромића, оптужене да су непосредни извршилац и саизвршилац убиства Славка Ћурувије.

Адвокати одбране инситирали су и на питањима у вези са Улемековом агенцијом за обезбеђење која је једно време обезбеђивала лично Славка Ћурувију. Улемек је рекао да не зна детаље тог уговора, да му је тај посао био познат али да не зна до када је тачно трајао.

- Знам само да га је обезбеђивао Попивода, али ли не знам ко је још био у обезбеђењу, мислим да су била тројица. Нема информације да ли су наставили приватно да га обезбеђују и након раскида тог уговора, рекао је он са судске говорнице. Подсетимо, Улемек је у истрази рекао да је обезбеђење Ћурувије престало када је штампање новина пребацио у Црну Гору.

Улемека највише испитује адвокат Зора Добричанин, која је иначе бранила и заступала део тима одбране у поступцима за четвороструко убиствио на Ибарској магистрали, и за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви за које је Улемек осуђен максималном казном од 40 година затвора.

Управо јер одговарајући на њено питање рекао да је у последњих 10 година за говорницом Специјалног суда говорио много пута, а на питање "да ли вам је ико ишта веровао" кратко је рекао "није".

Он је потврдио да је непосредно пре давања исказа у истрази, пред Нову 2014. годину, био одведен у Клинички центар, али да му није било јасно зашто су га водили тамо а не на ВМА где је очекивао да ће ићи јер су му се покренули како је рекао "гелери из рата" које има у стомаку.

На питање да ли је тада када је био у Клиничком центру имао контак са неким, рекао је да јесте са министром правде Николом Селаковићем.

- Он је провирио у собу, рекао 'добро вече', и ја сам рекао 'добро вече', рекао је Улемек.

На питање да ли му је тада нешто обећано и да ли је нешто тражио, рекао је да није и да њему ни Савет безбедности УН не може да помогне, а камо ли тадашњи специјални тужилац Миљко Радисављевић.

Улемек је рекао да исказ у вези са убиством Славка Ћурувије није давао никада раније до тог 8. јануара 2014. године јер га нико ништа за то није ни питао, а да је исказ тада дао јер га је питао тадашњи члан Комисије за откривање истине о убиствима новинара у Србији, а сада начелник службе обезбеђења у Забели.

Улемек, некадашњи комадант Јединице за специјалне операције која је деловала под командом ДБ, сматра се кључним сведоком у овом процесу јер је у јануару 2014. године након његовог исказа Тужилаштву за органзовани криминал покренута званична истрага против оптужених.

Пребацивање из Забеле уз јаке мере безбедности

У делу Устаничке где се налази судска зграда, саобраћај је био привремено обустављен док је пролазила колона марица у којој се налазио Улемек.

Суђење, које је било заказано за 14 и 30 је почело са закашњењем од 20 минута у највећој судници Специјалног суда.

Председавајућа судија трочланог судског већа специјалног суда Снежана Јовановић констатовала је да као сведоци треба да се саслушају Милорад Улемек и Милош Симовић.

Легија је у судницу уведен с лисицама у затворском оделу, а судија га је упозорила да је дужан да говори истину. Он је након тога прочитао заклетву за сведоке, па рекао "још само библију да сте ми дали".

Бивши начелник Ресора државне безбедности  Радомир Марковић јавио се за реч одмах по почетку суђења и тражио да се Љииљана Смајловић удаљи из суднице зато што је предложено да буде сведок у поступку као члан Комисије за утврђивање истине о убиству новинара у Србији.

Љиљана Смајловиоћ је након тога замољена да напусти судницу и да не прати поступак из сале, а судско веће ће о овом предлогу да одлучи у каснијој фази поступка.

Како се претпоставља, Улемек је пребачен из пожаревачке Забеле и нешто после 13 часова уз изузетно јаке мере безбедности стигао у зграду Специјалног суда у Устаничку.

У суду се налази пун састав адвоката оптужених и сви заступници оштећених породице Ћурувија, као и породице Бранке Прпе.

У судници Специјалног суда, која је пуна, није виђена породица Милорада Улемека Легије. Како јавља новинар "Блица" са лица места, за суђење влада велико интересовање јавности, те је и медијска соба пуна.

Први пут о ликвидацији Ћурувије

Према тадашњем саопштењу тужилаштва, Улемек је својим исказом битно допринео помаку у истрази случаја Ћурувије а за своје сведочење није тражио никакве противуслуге или бенефиције.

Улемек би требало да пред судским већем данас, а ако не заврши и у уторак, први пут јавно говори о својим сазнањима о ликвидацији Ћурувије.

Такође, тужилац, адвокати, оптужени и чланови судског већа имаће право да му постављају питања.

Бивши комадант ЈСО иначе служи јединствену казну од 40 година затвора у пожаревачкој Забели због убиства премијера Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, злочина на Ибарској магистрали и недела "земунског клана".

За понедељак и уторак такође је заказано испитивање некадашњих припадника "земунског клана", браће Милоша и Александра Симовића, који су такође у затвору на одслужењу вишедеценијских казни због учешћа у убиству Ђинђића и кривичних дела која су починили као чланови "земунског клана".

За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, припадник тог центра Ратко Ромић и Милан Курак, који се терети да је непосредни извршилац убиства.

Радоњић и Ромић се налазе у притвору од хапшења у јануару 2014. године.

Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Радоњић и Марковић се терете за подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство.

Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа. 

(Блиц)