Турска: Сутра се одржава референдум о промени Устава - према анкетама „За“ у благој предности

Око 55 милиона грађана Турске са правом гласа у недељу ће моћи да гласају на референдуму о промени Устава, којим би у овој земљи фактички био уведен председнички систем и ојачала улога председника Републике.

„За“ промену Устава залажу се владајућа АКП (Партија правде и развоја) и опозициона МХП (Странка националистичког покрета), док су „против“ водећа опозициона ЦХП (Републиканска народна партија) и прокурдска ХДП (Демократска народна партија).

Резултати већине турских агенција за истраживање јавног мњења показују да је у благој предности (51-52 одсто) опција „за“ промену Устава, али да десетак одсто неопредељених могу да донесу превагу опцији „против“. Ибрахим Услу, директор агенције АНАР, која је у Турској позната по углавном тачним прогнозама, недавно је за дневник Хуријет изјавио да су две опције биле веома близу на почетку кампање, али су гласови „за“ сада у предност, са око 53 одсто. Услу је, међутим, упозорио да је значајан проценат бирача још неопредељен, али и да је велики број „стидљивих бирача“, који нису вољни да анкетарима кажу свој прави избор. „То је можда био главни разлог бирачких грешака уочи на Брегзит гласања у Великој Британији у јуну 2016. године“, рекао је Услу. Да ли се у Турској може поновити „Брегзит“, тачније да „стидљиви бирачи“ донесу победу опцији „против“ видеће се по затварању биралишта.

Финиш референдумске кампање у Турској био је више него узбудљив. Оптужбе две стране су се низале, као и митинзи и медијске промоције. Председник Турске Реџеп Таип Ердоган је у истанбулском насељу Јеникапи одржао митинг коме је, по једнима присуствовало више стотина хиљада, а по другима више од милион његових симпатизера. Затим се обратио и породицама погинулих у покушају војног удара јула 2016. „ 16. април ће најавити трајну стабилност за Турску. Ако Бог да, 16. април ће бити дан пораза свих терористичких организација и весник сунчаног и сјајног дана за Турску“, поручио је Ердоган. Председник Турске је својим присталицама у више наврата најављивао да, након овога, могу да очекују и референдуме о смртној казни и ЕУ.

Ердогану је одговорио Кемал Киличдароглу, лидер водеће опозиционе ЦХП. "Једнопратијску владу предводити 15 година. Ко вас је спречило да донесете стабилност, просперитет и крај терору”, упитао је Киличдароглу у интервјуу за ЦНН Турк.

АКП тврди да ће предложене промене Устава Турској донети ефикаснију власт, док опозиција сматра да би оне учврстиле Ердоганову владавину. Актуелни Устав Турске усвојен је у време владавине војне хунте 1982. године и давао је велику политичку улогу и моћ војсци, која је, користећи уставне одредбе могла да смењује и легитимно изабране владе, уколико би проценила да угрожавају секуларни карактер државе или угрожавају њен територијални интегритет. Убрзо по окончању последње војне владе генерала Кенана Еврена, цивилне власти су се залагале за промену делова Устава, али је конкретне потезе успео да спроведе тек Ердоган. Његова АКП, која Турском влада од 2003. године, успела је до сада да промени значајне делове Устава, смањи моћ војске и уведе непосредан избор председника Републике. Најављеним променама се предвиђа обједињавање функције премијера и председника. Председник државе би убудуће предлагао чланове своје владе, а парламент би одобравао. Председник би такође именовао већи број чланова Врховног судског и тужилачког већа. Предвиђа се и повећање броја посланика у „Великој турској народној скупштини“, како се званично зове турски парламент са садашњих 550 на 600, као и омогућавање грађанима да буду бирани за члана парламента са 18 година. До сада су турски бирачи могли да бирају са 18, а да буду бирани са 25 година. Промене би омогућиле председнику Републике да задржи место страначког лидера, а била би уведена и функција заменика председника Уколико буду усвојене предложене промене, председнички и парламентарни избори били би одржани 2019.

Опозиција је убеђена да би, уколико буду усвојена, ова уставна решења Ердогану дала толику моћ да би постао савремени султан, а законодавна и правосудна власт би, у поређењу са председничком, била скоро непостојећа. Ердоган ове тврдње одбацује. „Нови Устав значи нову будућност и снаћнију Турску“, обећава он.

Једна држава, један народ, једна застава

Премијер Бинали Јилдирим, званично председник АКП настоји да умањи забринутост националистичких бирача и МХП партије, уверавајући их да предложене промене Устава и нови систем управљања неће увести "федералну структуру", како је један од Ердоганових саветника Шукру Каратепе наговестио. „ Данас ћу поднети оставку као председник странке и премијер уколико се докаже да постоји неки члан у предложеним променама Устава који би могао отворити пут за успостављање федералне државе", рекао је Јилдирим јуче на састанку са невладиним организацијама. Јилдирим је тиме одговорио и лидеру МХП Девлету Бахчелију, који је осудио изјаву Ердогановог саветника, коју је протумачио као могућу федерализацију Турске. Ердоганова АКП није имала довољно гласова за усвајање предложених уставних промена у парламенту, па су им у помоћ притекли посланици. Без гласова симпатизера МХП, уставне промене на референдуму тешко могу да прођу, те АКП никако не одговара заоштравање са овом партијом. „Унитарна државна структура, једна држава, један народ, једна застава и једна земља. Ово су наша четири неопозиве принципа”, поручио је турски премијер. Ердоган је изјавио да је изјава његовог саветника „погрешно схваћена“

(Данас)