Суд није донео ниједну пресуду против монополиста

Комисија за заштиту конкуренције немоћна

Још 2006. године Комисија за заштиту конкуренције утврдила је злоупотребу и постојање доминантног положаја на тржишту млека. Суд, међутим, до данас није потврдио ниједно решење Комисије у којем се наводи да власник „Имлека” - „Дењуб фудс груп”, инвестициони фонд „Салфорд”, остварује монопол на тржишту млека са 47,6 одсто у откупу. А закон каже да доминантан положај остварује онај ко има више од 40 одсто тржишног удела.

Прво овакво решење комисија је донела крајем 2006. године.

Злоупотреба доминантног положаја, према тврдњи Дијане Марковић-Бајаловић, председнице Комисије за заштиту конкуренције, састојала се у наметању неправичних услова пословања произвођачима млека. Произвођачи нису знали на који начин се израчунава коначна цена које ће млекаре исплатити. Установљено је, такође, да је начин контроле квалитета млека које се откупљује такав да сам произвођач не може да провери утврђени квалитет јер млекаре самостално то чине.

Дискриминација малих произвођача

Констатовано је и да ове млекаре боље третирају, односно нуде повољније уговорне услове великим произвођачима. Тако је ПКБ имала право, на основу уговора, да проверава утврђени квалитет млека, али не и мали произвођачи. Млекаре су тако за себе задржавале право једностраног раскида уговора у односу на мале произвођаче. Уговори су мале произвођаче обавезивали да „Салфордовим” млекарама, пријаве сваку бољу понуду. То је регистровано у решењу комисије као директан начин сузбијања конкуренције других млекара.

На решење Комисије за заштиту конкуренције у којем је све ово исписано, „Дењуб фудс груп” поднео је тужбу вишој инстанци - Врховном суду. Он је, пак, одуговлачио процес. И, коначно, две године касније, тачније 2008, поништио решење комисије. Из објашњења Врховног суда види се да он није ни улазио у суштину налаза комисије. Његове замерке биле су процедуралне природе. Врховни суд позвао се на наводе из жалбе „Дењуб фудс група” да „Имлеку” и осталим њеним млекарама комисија није омогућила увид у идентитет сведока од којих је узимала изјаве.

- То смо урадили да бисмо заштитили ситне пољопривредне произвођаче - нуди логичан одговор Бајаловићева.

У сваком случају, комисија на пресуду Врховног суда узвраћа новим, истоветним решењем те 2008. године. „Дењуб фудс груп” поново улаже жалбу Врховном суду, али суд није донео пресуду, већ је предмет уступио Управном суду. Али ни тај спор још није окончан.

Слободан Петровић, генерални директор „Дењуб фудс група”, каже за „Блиц”:
- Првостепену одлуку смо оборили и надамо се да ћемо и ову. Немамо проценат за монопол и то можемо доказати. Те године је произведена 1.600.000.000 литара млека, а комисија је узела као меродавно тржиште 700 милиона, што је мање од половине. Нормално је да ћемо, ако рачунају на тај начин, испасти монополисти, али има доста фармера које нису рачунали. Када бисмо сада гледали на тај начин, када су субвенције преполовљене, онда бисмо имали више од 60 одсто тржишта и испали бисмо још већи монополисти.

На потезу управни суд

Управни суд формиран је почетком 2010, пред њим је укупно око 20.000 предмета пребачених из Врховног суда.

- Сада он решава тек предмете из 2007. године. До нас нису ни стигли. А наших је десетак решења пред тим судом - каже Бајаловићева.

Први Закон о заштити конкуренције, у циљу борбе против монопола, донет је 2005. године. Од тада до данас суд није донео нити једну пресуду против монополиста на десетак решења Комисије за заштиту конкуренције. А монополисти у Србији не контролишу само тржиште млеком, нити је „Дењуб фудс груп” једини судски случај.

  Комисија за заштиту конкуренције је још 2005. одмах по усвајању закона, донела решење против „Делте холдинга”, односно „Хемслејда”. Тим решењем „Делти” се забрањује концентрација тржишта, односно куповина „Ц маркета”. Данас, пет година касније, „Делта” је још власник „Ц маркета”, а тај спор је пред судом након што је решење комисије и у овом случају оборено пред Врховним судом. Сада на жалбу „Делте” против комисије.

Врховни суд, образлажући овакву пресуду, позвао се на изостајање записника о већању и гласању савета комисије у списима предмета. Иако, како тврди Бајаловићева, Врховни суд није ни затражио од комисије да јој те списе достави.
- Да су тражили, доставили бисмо их, наравно. Али то нису учинили - каже Бајаловићева.
Врховни суд позвао се и на студију Правног факултета, израђену по наруџбини „Делте”, након што је решење комисије донето.

- Ту студију Врховни суд није нам доставио на изјашњење иако је био дужан да то учини. Студију смо добили накнадно, када је суд поништио наше решење - наводи Бајаловићева. У тој студији, између осталог, пише да „Делта” уопште није била дужна да тражи од комисије дозволу јер, наводно, концентрација је спроведена пре него што је Закон о конкуренцији ступио на снагу. У комисији тврде да је понуда за куповину акција „Ц маркета” дата децембра 2005. године, а Закон о заштити конкуренције ступио је на снагу септембра исте године. Три месеца раније!

Одлука Врховног суда не зауставља комисију. Она 2007. доноси ново решење. Тим решењем још једном се „Делти” не одобрава куповина „Ц маркета”. У решењу пише да је процењено да том концентрацијом ова компанија стиче доминантан положај на тржишту Београда. Она, према наводима решења, држи између 66 и 70 одсто тржишта малопродаје прехрамбених производа, кроз власништво над „Пекабетом”, „Ц маркетом”, „Делта Максијем” и „Темпом”.

- На тај начин „Делта” контролише то тржиште. Монополски положај омогућава му да намеће своје услове пословања, пре свега цена, да наплаћује више цене купцима и мање набављачима. Осим тога, под оваквим монополом, куповином „Ц маркета”, „Делта” је онемогућила долазак конкуренције у области малопродаје - каже Бајаловићева.

Пет година без одлуке о „Делти”

Све то наведено је и у првом, односно другом решењу. Предмет је пет година касније и даље на суду.

- Није се десило ништа ново по том питању, тако да је тај процес тамо где је и био пре годину дана. Не желимо да коментаришемо ништа више о томе, како случајно не би ометали рад суда - кажу у „Делти”.

Управо зато што судови до сада нису радили свој посао, тврди Бајаловићева, у Србији трговину лековима контролише један моћни картел. Њега, по тврдњи наше саговорнице, држе „Хемофарм”, „Галеника” и седам највећих веледрогерија.

Комисија којој Бајаловићева председава установила је постојање договора да се онемогући приступ на тржиште мањим дистрибутерима лекова. Између осталог, зато што су те мање дрогерије обарале цене. Да би их онемогућио, фармацеутски картел контролисао је цене набавке лекова од стране здравствених установа.

- Забранили су веледрогеријама да испоручују лекове мањим дрогеријама. Како?! Наметнули су им то кроз уговор - тврди Бајаловићева.

У решењу комисије и пише да су „Галеника” и „Хемофарм” у својим уговорима о испоруци лекова највећим веледрогеријама наметнуле услов да не смеју лекове даље да препродају другим веледрогеријама. И они су то прихватили. То је други облик повреде конкуренције - стварање картела, заснованог на забрањеним споразумима којима се ограничава конкуренција. Решење против овог картела поднето је 2008. године. Шта се потом десило? Наша саговорница каже:

- Ништа. Нема никакве одлуке.

Предмет је, где и други, на Управном суду, а до почетка године био је пред Врховним судом.

- Врховни суд је недавно одбацио тужбу против „Хемофарма” и „Галенике” које је Комисија за заштиту конкуренције оптужила да су направиле картел у фармацеутској индустрији - кратко кажу у „Хемофарму”.

Судија Вида Петровић-Шкеро: Комисија није достављала записнике

Судија Вида Петровић-Шкеро, која је била председница Врховног суда, само у време када је Комисија за заштиту конкуренције подносила прве захтеве за утврђивање монопола у трговини са млеком, напомиње да је суд био принуђен да укине те одлуке комисије.

- Судије из Управног одељења су указивале да одлуке нису доносене како закон налаже јер нису постојали записници о већању и гласању. Међутим записници нису достављани, а без њих није могла да се донесе другачија одлука. Шта се касније дешавало и да ли је комисија увидела пропуст и покушала да их исправи, ја не знам јер више нисам била председник суда - каже за „Блиц” судија Петровић-Шкеро.

Председница Врховног касационог суда судија Ната Месаровић, није желела да коментарише поступке о монополу у трговини млеком наводећи да то није питање за њу, већ за Управни суд и некадашње судије Управног одељења Врховног суда.

(Блиц)