петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > СУБНОР: Дан устанка 7. јул мора поново бити државни празник
Хроника

СУБНОР: Дан устанка 7. јул мора поново бити државни празник

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 03. јул 2011.

БЕОГРАД – Председник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) Миодраг Зечевић најавио је данас да ће та организација покренути иницијативу да 7. јул као Дан устанка у Србији у Другом светском рату, поново постане државни празник.

Партизански устанак 1941. године један је од неколико догађаја у историји који су определили будућност Србије и изградили њен углед у свету, због чега је важно сачувати сећање на њега, изјавио је Зечевић у интервјуу Танјугу.

Тај датум, према мишљењу Зечевића, мора поново бити државни празник, јер држава треба да призна оно што је признао антифашистички свет после завршетка рата, а то је допринос Југославије у победи против фашизма.

Зечевић је истакао да је допринос борби против фашизма, поред учинка спортиста, „једини кредит који савремена држава Србија има у међународним односима”.

Према његовим речима, Србија је у прошлости имала неколико догађаја који су определили њену историју, а ту, поред устанака које су подигли Карађорђе и Милош Обреновић, спада и партизански устанак 1941. године.

„Они су определили правац, садржај, позицију, улогу и углед Србије у међународним односима. Држава, због себе, не може да искључи један од тих кључних догађаја, а то је партизански устанак 1941. године”, рекао је Зечевић, и додао да је заједничка нит тих догађаја „борба против окупатора и домаћих квинслинга”, као и борба за бољи живот људи.

Зечевић је указао на нелогичан однос државе према тековинама НОБ-а, јер с једне стране не признаје Дан устанка, а са друге стране помаже обележавање неких од кључних догађаја из Другог светског рата, попут пробоја Сремског фронта или битке на Кадињачи.

За СУБНОР је, навео је он, неприхватљива и рехабилитација „четничког покрета и укупне колаборације”.

Према његовом мишљењу, то за последицу може да има да на Србију у иностранству гледају „као на простор где се рехабилитује фашистичка идеологија”.

„Имајући у виду да је упориште овом систему четнички покрет, а не ми, они оспоравају наш рат. Они су најпре 2004. године донели закон којим су изједначили права бораца НОБ и четника, а потом 2006. године и закон о рехабилитацији, којим рехабилитују целу издају”, навео је Зечевић, додајући да је устанак 7. јула био антифашистички, а не револуционарни.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер