четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Странка мира и демократије најављује оснивање курдске скупштине у Турској
Хроника

Странка мира и демократије најављује оснивање курдске скупштине у Турској

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 12. јул 2011.

Курди упозоравају да ће основати „курдистански парламент“ у Дијарбакиру док се наставља криза бојкота.

Странка мира и демократије (БДП) одржала је први састанак своје парламентарне групе прошле недеље у Дијарбакиру - главном граду тог региона у којем су Курди већина - и позвала владу да ослободи њене чланове који се налазе у затвору и да направи велике промене у уставу везане за права Курда.

Уколико влада не одступи од свог става парламентарна група БДП каже да ће се окупљати у Дијарбакиру сваке недеље и наставити да води политику под окриљем Курдистанског меклиса (парламент).

Посланик БДП Сири Сакик описује алтернативни парламент за СЕТајмс.

„Обећали смо својим [курдским] бирачима да ћемо дићи њихов глас у демократском парламенту у Анкари, али, заправо, влада је пореметила тај процес од самог почетка“, каже он, додајући да су сада свима који траже демократију у Турској, укључујући Курде, више него икада потребни њихови локални парламенти.

„Назвали смо наш пројекат [Меклис] укупним турским пројектом… Од Трабзона до Дијарбакира, од запада до истока, наши људи треба да осете демократију која почиње у њиховом меклису, а Курдистански меклис биће први који ће то спровести“, додао је он.

Главни циљ пројекта је да се надлежности владе распрше од Анкаре према регионима, рекао је он.

Михаел Гинтер, професор политичких наука на Технолошком универзитету Тенесија и аутор девет књига о Курдима анализирао је ситуацију за СЕТајмс.

„Верујем да идеја о курдистанском парламенту једноставно циркулише да би се турске власти подстакле да донесу повољну одлуку око уласка Хатипа Диџлеа у турски парламент“, каже он, мислећи на једног од забрањених кандидата БДП.

„Било какав курдистански парламент мора да буде одобрен новим турским уставом којим би могао да се успостави јак федерализам.“

Другим речима, каже он, идеја о курдистанском парламенту у овој фази није реална, али илуструје колико је за БДП и многе њене присталице озбиљно питање уласка Диџлеа у турски парламент.

Пол Кубичек, професор политичких наука на Универзитету Окланд и експерт за турску политику каже да је могућност курдског „алтернативног“ парламента „врло алармантна и дестабилизујућа“.

„Упркос томе да ли неко мисли да БДП има одређени легитимитет у бојкотовању новог парламента, то што су курдски посланици предузели такав корак, који ће очигледно бити посматран као сепаратистички по оријентацији, врло је провокативно и повећава улоге у овој ситуацији“, изјавио је он за СЕТајмс.

У Анкари су власти бесне због идеје о Курдистанском меклису и одбацују било какву могућност тог парламента.

„Никоме нећемо дозволити да предузима такве кораке, чији је циљ да се пољуља турски административни систем“, каже Хусеин Танриверди, заменик генералног секретара АКП задужен за локалну администрацију.

„Курдистански меклис или било који други сепаратистички парламент сличан њему није прихватљив нашим грађанима“, рекао је он за СЕТајмс.

 „У сваком турском граду у којем живе Курди постоје и Турци и обрнуто“, указује он. „Дискриминација система управљања неприхватљива је у Турској.“

У међувремену, бивши посланик АКП из Дијарбакира Абдурахман Курт види логику у предлогу о локалном меклису.

„И локалне администрације и парламент важни су за турске регионе као и Дијарбакир, али не би требало да буду опседнути курдским проблемом или не могу да се зову Курдистански меклис“, рекао је он за СЕТајмс.

„Локалним питањима би требало да се баве локални парламенти“, каже он, а национална политика треба да се води у Анкари.

(СЕТајмс)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер