четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Страначке реакције на дипломатске односе између Подгорице и Приштине
Хроника

Страначке реакције на дипломатске односе између Подгорице и Приштине

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 15. јануар 2010.

Успостављање дипломатских односа између Подгорице и Приштине наишло је на осуде већине парламентарних странака у Србији. Према њиховој оцени, ова одлука власти у Црној Гори сигурно не доприноси побољшању односа Подгорице и Београда.

Шефица посланичке групе Г17 плус у Скупштини Србије Снежана Грубјешић изјавила је да одлука црногорске власти да успостави дипломатске односе са Косовом и Метохијом, као и само признање Косова, не доприноси добросуседским односима Црне Горе и Србије. У изјави Танјугу она је рекла да те одлуке нису у складу са интересима српског и црногорског народа, који се залажу за најближу могућу сарадњу и разумевање две земље.

Шеф посланичке групе Социјалистичка партија Србије – Јединствена Србија Бранко Ружић оценио је да је „таква одлука очекивана, али је засигурно и корак уназад на пољу билатералних односа Србије и Црне Горе, као и на пољу унапређења регионалне сарадње”.

„Црна Гора је требало да испоштује захтев Министарства спољних послова Србије и да сачека став Међународног суда правде у Хагу и да тек онда повуче одговарајуће потезе”, сматра Момо Чолаковић, шеф посланичке групе Партије уједињених пензионера Србије.

Шеф посланичке групе мањина у Скупштини Србије Балинт Пастор оценио је да је успостављење дипломатских односа Црне Горе и Косова и Метохије „логична последица признавања независности Косова од стране Црне Горе”. „Тиме не желим да кажем да то одобравам, али то је логичан след потеза”, рекао је Пастор и нагласио да се тиме сигурно неће побољшати односи Србије и Црне Горе.

Истим поводом потпредседник Српске радикалне странке Драган Тодоровић изјавио је да је одлука црногорских власти о признавању независности јужне српске покрајине „њихов најсрамнији потез”. Како је рекао, „вековима ће то бити најсрамнији потез који је учинио Мило Ђукановић”.

Председник посланичке групе Нова Србија Велимир Илић оценио је да се успостављање дипломатских односа Црне Горе и Косова и Метохије могло очекивати и да је припремано одавно. „Много смо били наивни, односно наши политичари, а првенствено председник Србије, који су од почетка веровали, чак и помагали кампању Ђукановића својевремено, да би се тобоже Србија ослонила на Црну Гору, а сад се то показало потпуно погрешно”, рекао је Илић Танјугу.

Председник Либералнодемократске партије Чедомир Јовановић има нешто другачије мишљење. Он је јуче истакао да је потез црногорске власти о успостављању дипломатских односа са Приштином „логична последица” одлуке о признању независности Косова и Метохије. „Нажалост, министар спољних послова повлачи амбасадора из Подгорице, понављајући грешку из октобра 2008. године, када смо упали у проблем потпуног прекида сарадње са Црном Гором”, рекао је Јовановић Танјугу.

Он је истакао да Србија мора да покаже спремност да другачије реагује и да почне да води праву регионалну политику, јер је, како је навео, очигледно да више нико, поготово нико од суседа, нема разумевања за приоритете и манире којима се Србија служи у регионалној политици.

Професор на Факултету политичких наука у Београду Предраг Симић каже да је „претпоставка да је Црна Гора то урадила под притиском из иностранства, али и полазећи од својих интереса у односу на Косово, али и Албанију”.

Коментаришући исхитрен потез Подгорице која није сачекала мишљење Међународног суда правде о сецесији Косова, Симић за „Политику” наводи да је то још једна потврда да правни аргументи не иду у прилог независности Косова, али да они који на томе инсистирају настоје створити фактичку ситуацију, пре свега када су у питању суседи Србије, односно Косова. А повећањем броја међународних признања и успостављањем дипломатских односа са Приштином жели се, како додаје, на неки начин прејудицирати одлука, односно став Међународног суда правде.

„Према томе, овде се ради о сучељавању правних аргумената, на којима ће се заснивати мишљење МСП-а, и политике која жели да створи фактичко стање и тиме прејудицира коначно решење о Косову. А то у сваком случају не иде у правцу стабилизације утицаја међународног права, већ се просто политички аргументи стављају у први план”, истиче професор Симић, додајући да свака оваква мера која не уважава актуелни процес пред МСП-ом, иза кога стоји и став већине земаља чланица Уједињених нација, угрожава постојећи међународни поредак и практично га подрива.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер