Данас: Штрајкови у Фијату, Горењу, Ратку Митровићу и Гоши

Штрајк у Фијату као да је пробудио успавано незадовољство радника у свим крајевима Србије. У другој недељи протеста у Крагујевцу, колегама из ФЦА придружили су се и радници Горења из Ваљева, грађевинске фирме Ратко Митровић из Београда, а близу штрајка су и запослени у ФАП-у.

Стодневну агонију радника Гоше не треба посебно ни помињати.

И док се послодавци у Фијату држе строго, одбијајући сваке преговоре и претећи отказима, у Горењу су реаговали експресно и сели за сто са својим радницима истог дана кад је почео штрајк, што их је одмах вратило и на радна места. У Гоши нема ни преговора ни рада, само безнађа, док је у Ратку Митровићу и ФАП-у ситуација нејасна.

Индикативно за све ове штрајкове је упадљива ћутљивост Владе Србије, за коју у првих 10 дана чак ни штрајк у Фијату практично није постојао.

Фијат: Влада Србије преварила Штрајкачки одбор

Уместо већ извесног прекида тронедељне обуставе рада, производни радници у компанији Фијату данас ће највероватније да наставе штрајк, а у Штрајкачком одбору размишљају и да део запослених изађе на крагујевачке улице. У Самосталном синдикату и Штрајкачком одбору, који је јуче већ био донео одлуку о привременом прекиду штрајка на 24 сата, како би данас уз посредовање Владе Србије, почели преговори са менаџментом, јуче после подне били су, најблаже речено, затечени сазнањем да их је Влада Србије преварила, те да није донела договорени закључак који би запосленима у ФЦА Србија омогућио да, мимо прописа, уколико буду незадовољни исходом преговора са Фијатом, тоталну обуставу рада наставе одмах у понедељак. Наиме, по важећем закону би морали да чекају пет дана да поново почну штрајк.

Челници Самосталног синдиката раднике друге смене су о промени одлуке о штрајку обавестили на уобичајеном поподневном збору у кругу фабрике, који се организује кад је ово издање Данаса у штампи. Како су прошли на том збору, с обзиром на чињеницу, да су радници на прекјучерашњим и јучерашњим окупљањима жестоко негодовали због њиховог инсистирања на привременом прекиду штрајка, сазнаће се накнадно. То радничко незадовољство понашањем руководства Самосталног синдиката које је јуче из Штрајкачког одбора чак искључило повереника фабричког огранка УГС "Независност" Зорана Станића, који је био против става "самосталаца", могло би да угрози промену плана о наставку и радикализацији протеста.

Преговори Штрајкачког одбора и менаџмента Фијата о повећању бруто зараде са 38.000 на 50.000 динара, ако до њих дође, требало би да трају до недеље.

Представници Штрајкачког одбора од прексиноћ су истицали да је са министром привреде Гораном Кнежевићем већ договорено да град радницима  ФЦА Србија обезбеди превоз кад су ангажовани изван стандардног радног времена. Послодавац се, тврде, у контактима са представницима српских власти већ обећао да ће да повећа зараде, исплати договорене бонусе, као и да ће да  реорганизује производњу како би убудуће била елиминисана учестала пракса да један радник, због дужег одсуства колеге, истовремено завршава више производних операција.

Повереник УГС "Независност" и дојучерашњи члан Штрајкачког одбора Зоран Станић сигуран је да ће послодавац да повећа зараде запослених, али не много. Значајније повећање не би, према његовом мишљењу, одговарало не само Фијату, него ни српским властима, које страхују да би, случају да се радници изборе за плате примерене свом радном ангажману, њихове колеге широм Србије могле да се поведу њиховим примером, што би за последицу имало талас радничких штрајкова.

Иначе, у ФЦА Србија тренутно има 2.405 запослених, што је за 50-ак радника мање од уговором предвиђеног броја радника, због чега синдикалци не верују у претње руководства Фијата да ће отпустити нових 320 радника, ако се не обустави штрајк. Ту "поруку" другог човека Фијата Алфреда Алтавиле у Крагујевац је, према нашим сазнањима, донео шеф кабинета премијерке Ане Брнабић, Милош Петровић, чиме је обезбеђено додатно оправдање Штрајкачком одбору за одлуку о прекиду штрајка.

Влада без закључка "из протоколарних разлога"

Председник Штрајкачког одбора у ФЦА Србија Зоран Марковић рекао је јуче да Влада Србије из протоколарних разлога није донела закључак којим се гарантује да радници могу да наставе протест у понедељак, те да неће сносити последице због штрајка. Тај закључак је, према његовим речима, био предуслов за прекид штрајка. Радници су на јучерашњем поподневном збору, на којем је признао да су га у Влади преварили, поздравили његову најаву да ће штрајк бити настављен и да ће данас бити организован и улични протест.

Ратко Митровић: Постављају асфалт на 50 степени - без здравствених књижица

Радници фирме МБА Ратко Митровић - Нискоградња који су протеклих неколико дана на плус 50 степени постављали асфалт на централним београдским улицама од марта немају оверене здравствене књижице. То, као и вишемесечно неплаћање превоза и зарада за фебруар и мај, приморало је њих 200 да јуче преподне од 7 до 9 часова престану да раде на реконструкцији Рузвелтове улице, Мије Ковачевића, али и на Славији и Вреоцима код Лазаревца.

- Људи су стали спонтано, без икакве организације. Сваки дан слушају обећања - биће сутра, биће у среду, биће у петак. Раде на великим врућинама, постављају асфалт, без плата, оверених здравствених књижица - каже за Данас председник синдиката у овом предузећу Миле Чолић.

Послодавац, власник МБА Миљковић, Бранко Миљковић, који је компанију Ратко Митровић - Нискоградња приватизовао 2011, како каже Чолић, једном од радника рекао је да ће плата бити "по подне, најкасније ујутру".

- Чим је приватизовао фирму кренули су проблеми са кашњењем плата. Послови на којима тренутно радимо, само ови у Београду вреде 15 милиона евра, немогуће је да нема новца за плате - истиче Чолић, напомињући да су радници незадовољни и због проблема у вези са уплатама доприноса за обавезно социјално осигурање.

Уколико плате сутра не добију, запослени ће поново обуставити рад док им се не испуне сви захтеви, до тада траже од државе да реагује.

Фирма Ратко Митровић - Нискоградња приватизована је пре шест година, а подаци Агенције за привредне регистре показују да је прошлу годину завршила у плусу од 165,1 милиона динара, готово дупло мањем него годину дана раније, када је салдо на рачуну био 317 милиона динара.

С друге стране, Миљковићева приватна компанија МБА Миљковић је, према подацима АПР, 2015. годину завршила са пословним приходом већим од две милијарде динара и нето добитком од 53,7 милиона динара.

Реакцију од послодавца на обуставу рада, али и одговоре на питања због чега им нису оверене књижице а плате неуплаћене нисмо добили у току јучерашњег дана.

Горење: У фабрици фрижидера раде на плус 40

Радници друге смене у фабрици фрижидера и замрзивача су у среду увече престали са радом тражећи преговоре са менаџментом, повећање плата од 5.000 динара, као и побољшање услова рада. Компанија се јуче огласила саопштењем у ком тврде да је у "процесу социјалног дијалога и колективног преговарања дошло до краће обуставе рада у вечерњим сатима, након чега се производња нормално наставила".

Запослени у словеначкој компанији жалили су се на то што раде на температурама већим од 40 степени, што имају радне суботе и слободне дане које морају да користе у децембру.

"Запослени и менаџмент активно преговарају у вези конкретних предлога које су представници синдиката изнели. Социјални дијалог између радника у производњи и менаџмента интензивираће се у наредним данима до проналаска минимума прихватљивих услова за све стране уз несметани наставак рада у свим фабричким погонима", истиче се у саопштењу.

У Ваљеву у Горењу ради 1.500 радника, а фабрика је отворена пре 11 година.

Гоша: Четири месеца тишине

Штрајк у Гоши најтужнија је прича радничке Србије. Када се у марту убио радник ове фабрике, не могавши више да издржи беспарицу и понижења, званичници су реаговали ћутањем. Ни једна реч, ни једна посета. Фабрика Гоша није била у стечају, али има радника којима словачки послодавац дугује и по 30 плата. Када је после самоубиства кренуо штрајк, и када је коначно добио и какву такву медијску подршку, у Смедеревску Паланку је једанпут дошао и тадашњи премијер Александар Вучић са министрима. Обећао је помоћ, плате и подршку, али она није стигла. Само део од 60.000 динара су добили радници, а остатак никад. Никад више није дошао ни Вучић, нити било ко од министара, јер нема лепих вести.

Радници зато и данас штрајкују, седе на шинама и чувају вагоне које су направили, да их власник не прода. Из Гоше заправо нема вести. У фирми којој радници нису ни потребни тамо је већ 109. дана штрајк.

ФАП: Радницима дали акције уместо плата

Усвајање УППР-а за прибојски ФАП, до чега је дошло 16. јуна, менаџмент те фабрике оцењује као значајан корак ка изласку "на зелену грану" док радници сматрају да су оштећени за шест заосталих пата које су претворене у акције.

- Одлуком већине поверилаца Скупштине акционара ФАП-а, а то су углавном представници државе, одлучено је да шест заосталих плата које потражујемо буду претворене у акције. Сматрамо да смо на тај начин закинути за  личне дохотке које смо зарадили. То представља апсолутно кршење законских решења у Србији јер се зна на који начин се обавља исплата зарада и регулише радни стаж. Недозвољено је то чинити пребацивањем тих обавеза у акције. Те акције радници неће моћи ни да наплате јер су оне фактички бескорисне. Ко ће се то одлучити да купи акције фабрика које су у власништву радника - каже за Данас Мирослав Мршевић, председник Удружења за заштиту радника Фабрике аутомобила Прибој "Радник није роб".

Према његовим речима Лазар Рвовић, председник општине Прибој, преузео је обавезу да из буџета општине надокнади тих шест заосталих зарада радницима ФАП-а.

- Рвовић је веома коректан и заиста жели да нам помогне. Међутим и поред његове добре воље општина Прибој не може да нам помогне без да интервенише држава јер је њен буџет веома скроман. Најбољи пример за то је обавеза коју је општина преузела да нам исплати 100 евра отпремнине по години радног стажа. Од 650 запослених који су пристали да напусте фабрику уз отпремнине та сума је од стране општине досад исплаћено за свега 50 до 60 радника. Сви остали су на чекању. Једноставно, прилив новца у буџет општине Прибој није велики и отпремнине се исплаћују када за то има новца - објашњава Мршевић. Он истиче да је веома неизвесно шта ће са фабриком бити после усвајања УППР-а и тврди да држава нема јасан план за извлачење предузећа из кризе у коју је запало.

- Након што је 650 запослених напустило фабрику уз отпремнине у њој је остало свега 15 радника у сталном радном односу који нису испуњавали услове за одлазак у превремену пензију и њих 50 који раде по уговорима. Они раде на пословима чији је наручилац Војска Србије као и на неким старим наруџбама. Иако је било речи да ће одмах по проглашавању УППР-а ФАП прећи у власништво Војске Србије од тога и даље нема ништа. Према информацијама којима располажемо одређени кругови Војске Србије се противе да ФАП постане фабрика која би пословала у њеном саставу јер већ постоје нека предузећа у Србији која могу да подмирују потребе Војске. Са друге стране држава која нема јасан план шта и како са ФАП-ом само купује време и стално понавља причу како ће проблем ФАП-а бити решен. Да кажу да фабрика добро послује надлежни у држави не могу јер то не одговара чињеницама. Да продају фабрику у иностранству не могу ником а да кажу да Војска није заинтересована да је преузме властима такође политички не одговара. Због тога се иде на што дуже пролонгирање решења - сматра Мршевић.

Са друге стране Ранко Вуковић, генерални директор ФАП-а, каже за Данас да ће та фабрика постати део војног комплекса.

- Да би се то остварило потребно је да одлука о УППР-у постане правоснажна. Када ће до тога да дође је на правосудним органима и није прикладно да ја као генерални директор прејудицирам када ће то бити. За то постоје одређени законски рокови и чим одлука буде правоснажна ФАП ће преузети Војска Србије. ФАП иначе нормално функционише и радимо на пословима везаним за два уговора која смо потписали. Када је пак реч о томе да је шест заосталих плата претворено у акције једино што могу да кажем је да је то била одлука већине поверилаца а радници су на тај начин постали власници акција које ће моћи да продају - закључује наш саговорник.

(Данас)