четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Страх од нуклеарки последица хаварије у јапанској централи Фукушима
Хроника

Страх од нуклеарки последица хаварије у јапанској централи Фукушима

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 15. март 2011.

Америчка нуклеарна индустрија одмерава које ће последице у САД имати хаварија у јапанској централи Фукушима, пише америчка штампа. Немачка на три месеца суспендовала споразум којим се продужавају године рада електрана, Аустрија тражи увођење "стрес теста" за европске нуклеарке.

После експлозија у нуклеарној централи Фукушима у Јапану, у свим земљама које поседују нуклеарке воде се полемике о њиховој оправданости и безбедносним стандардима.

Укупно 104 нуклеарке, колико их има у Сједињеним Америчким Државама производе 20 одсто америчке електричне енергије.

Америчка нуклеарна индустрија, која је веровала да је пред њом ренесанса, сада је одједном принуђена да одмерава које ће последице у САД имати хаварија у јапанској атомској централи, пише америчка штампа.

Вол стрит џорнал подсећа да је хаварија америчке нулеарке Острво три миље 1979. године замрзла градњу атомских централа у САД и нове дозволе нису издаване три деценије, док је она у Чернобиљу само ојачала скептицизам Американаца.

Последњих година, међутим, индустрија је почела да промовише нуклеарну енергију као чисту енергију, јер за разлику од нафте или угља не производи стакленичке гасове који се повезују са глобалним отопљавањем.

Пред америчком Нуклеарном регулаторном комисијом сада је више од 20 захтева за издавање дозволе за производњу нуклеарне енергије.

Шеф те комисије Грегори Јазко каже да су америчке нуклеарке безбедне, јер су стандарди по којима су изграђене врло високи. Како додаје, оне су грађене тако да могу да издрже земљотрес, торнадо и цунами.

Само шест земаља у свету има чак око три четвртине удела у произовдњи електричне струје на бази нуклеарне енергије. Осим Сједињених Америчких Држава, које имају највише нуклеарки, то су Француска, Јапан, Русија, Немачка и Јужна Кореја.

Јапан из 55 реактора задовољава 28,9 одсто потреба за струјом, Русија из 32 реактора 17,8 одсто, Немачка из 17 реактора 26,1 одсто потреба, а Јужна Кореја из 21 реактора задовољава 34,8 потреба за електричном енергијом.

У Немачкој влада канцеларке Ангеле Меркел суспендовала је на три месеца споразум којим се продужавају године рада електрана.

Меркелова је рекла да Немачка нема намеру да гради нове нуклеарке, али да ће и даље користити нуклеарну енергију, док убрзава развој обновљивих извора енергије.

Немачка влада донела је прошле године одлуку да се рад 17 нуклеарних електрана у земљи продужи у просеку за 12 година, док је претходна влада одлучила да све буду затворене до 2021. године, подсетио је АП.

"Стрес тест" за нуклеарке

Влада Швајцарске саопштила је да је обуставила планове за замену и изградњу нових нуклеарних електрана док не буде окончана истрага око узрока експлозија на нуклеаркама у Јапану.

Швајцарска министарка за енергетику Дорис Лојтхард изјавила је да се суспензија плана односи на три захтева за опште одобрење за замену нуклеарних постројења.

Власти Аустрије поручиле су да не намеравају да граде нуклеарке и да ће даље корачати својим путем, путем обновљиве енергије. Аустријски министар за заштиту животне средине Ники Берлаковић затражио је увођење такозваног стрес теста за европске нуклеарне електране.

То ће подразумевати да мора да буде доказано колико су нуклеарке безбедне од последица земљотреса, како функционише систем за хлађење, какво је стање са оклопом око реактора, са агрегатима за струју.

Аустријски министар је рекао да по том питању мора бити активна Европска комисија, јер се ради о европском питању.

Пољска не одустаје од нуклеарки

Са друге стране, Пољска је једна од европских земаља која неће одустати од нуклеарног енергетског програма.

Представници те земље саопштили су да ће наставити с плановима за градњу својих првих нуклеарних електрана, јер је програм нуклеарне енергије неопходан Пољској, како индустрија не би имала проблеме у снабдевању енергијом у наредним деценијама.

Пољска, која има 38 милиона становника, 94 одсто електричне енергије добија из угља, што је чини државом највише зависном од овог енергента међу чланицама ЕУ.

Варшава планира изградњу два нуклеарна реактора, снаге од по 3.000 мегавати, од којих би први требало да буде пуштен у погон до 2020. године.

Према речима пољског премијера Доналда Туска, ова земља планира да у нуклеарну енергију уложи око 25 милијарди евра.

Више од 100.000 људи учествовало је у антинуклеарним протестима

Више од 100.000 људи учествовало је у антинуклеарним протестима одржаним у 450 градова са којих је упућен позив на затварање нуклеарних централа због драматичних збивања у Јапану, саопштили су организатори.

Протести су се одржали у више од 450 градова, према наводима организације "Ausgestrahlt", преносе агнеције.

Портпарол покрета Јохен Стај је рекао да се први пут у историји покрета против нуклеарних централа мобилисао тако велики број људи у тако кратком времену.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер