петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Стјепан Месић: Интерес Србије је да Шешељ буде у Хагу; Треба ићи у Москву 9. маја, у Хрватској се релативизује злочиначки карактер усташтва
Хроника

Стјепан Месић: Интерес Србије је да Шешељ буде у Хагу; Треба ићи у Москву 9. маја, у Хрватској се релативизује злочиначки карактер усташтва

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 20. април 2015.

Стјепан Месић: Односи лошији него у време моје власти, интерес Србије је да Шешељ буде у Хагу

Бивши председник Хрватске за Данас о политичким дешавањима између Београда и Загреба

*На делу ново оптерећивање заједничком прошлошћу *Свака страна има своју варијанту нормализације *Враћањем Шешеља у Хаг Србији ће бити скинута с врата једна велика брига

Загреб, Београд - Односи Србије и Хрватске нису онакви какви би требали бити у најбољем интересу обију земаља и цијеле регије. Нису онакви какве сам ја покушавао градити док сам био на функцији предсједника. Дапаче, лошији су него што су тада били. Превише су још увијек, или је можда боље рећи: поново оптерећени прошлошћу, наводи у разговору за Данас Стјепан Месић, бивши председник Хрватске, коментаришући ситуацију између двеју суседних држава после низа инцидената услед пуштања на слободу хашког оптуженика и вође радикала Војислава Шешеља, те захтева Хага да он буде враћен у притвор.

Месић истиче да "јесте био и остао увјерени присташа тезе да без суочавања с истином о прошлости нећемо моћи у будућност, али то никако не значи да смијемо бити таоци, или заробљеници прошлости, или да било коме смијемо дозволити да нас у такве претвори, а понекада ми се чини да се на обје стране управо то догађа".

* Очекујете ли да ће Београд и Загреб превазићи несугласице у скорије време?

- Морат ће. Па нормални односи једина су нам перспектива. И једини интерес. Дакле, очекујем да ће и у Загребу и у Београду бити довољно најприје здравога разума, онда смисла за реалност, потом слуха за потребе грађана, и то свих, обију земаља и - напокон - политичке воље, па да уђемо у мирније и конструктивније раздобље билатералних односа. При томе не заборавимо једну ствар: говоримо о заједничкој прошлости, мислим ту и на ратне сукобе у којима се распала Југославија, па је логично и једино могуће да се проблеме из заједничке прошлости заједнички рјешава. Понављам: заједнички, а не да свака страна има своју варијанту нормализације и да на њој ултимативно устрајава.

*Какав је ваш став о тврдњама српског премијера Александра Вучића да је захтев за враћање Шешеља покушај дестабилизације Србије?

- Ја бих настојање за дестабилизацијом Србије пуно прије видио у понашању Шешеља који јест стварна опасност за стабилност нашег сусједа, него у одлуци да га се врати у Хаг. Одлука Хашког суда, и то врло закашњела одлука, скинут ће Републици Србији с врата једну велику бригу, чак ако она краткорочно изазове и мање политичке потресе. Шешељу је мјесто у Хагу. И савршено је јасно како то није против стварних интереса Србије. Управо супротно: то јест интерес Србије.

Уместо адреналина расуђивање

* Како оцењујете изјаве српских и хрватских званичника дате у протеклих неколико седмица?

- Представници држава морали би бити свјесни својих одговорности према земљама у чије име говоре и према онима који су их бирали. Умјесто адреналина, потребно нам је мирно, емоција лишено здраворазумско расуђивање. Потребно нам је дугорочно предвиђање, а не краткорочно реагирање у функцији дневно-политичких интереса. У томе контексту чини ми се да је порука предсједника Николића предсједници Републике Хрватске била показатељ правога смјера у којему треба ићи. Не бих даље коментирао.

М. Стојановић

(Данас)

Треба ићи у Москву 9. маја, у Хрватској се релативизује злочиначки карактер усташтва

Бивши хрватски председник Стјепан Месић обрушио се на светске челнике, али и хрватско вођство што су одбили да учествују на прослави седамдесете годишњице победе над фашизмом у Москви. У ауторском тексту у ријечком ”Новом листу” Месић пише да десница у Европи и свету ”не само да диже главу, већ развија своје заставе фашизма”.

”Ћути Меркел, ћуте и француски председник Оланд и шеф Беле куће Обама што у Риги поносно корачају бивши припадници СС јединица. Али док са једне стране ‘не виде’ неофашизам у Европи, са друге одбијају да оду у Москву. Као, осуђују Путинову политику”.

Месић каже да ће се 9. маја славити у Москви победа над поретком који би, да није било великиг совјетских жртава, завладао добрим делом света.

”Актуелна хрватска политика не зна да се постави у таквој ситуацији”, тврди бивши председник, позивајући да се нађу савезници с антифашистима у свету.

”У интересу је Хрватске и свих њених грађана, речју и делом одлучно казати ‘не, овако даље неће ићи’.

Бивши хрватски председник посебно је критиковао Католичку цркву, замерајући да је једним делом имала ”покровитељство” у 25 година заједничког злочиначког подухвата десних снага на политичкој сцени. ”Заслугом доброг дела и медија, власти, активно и пасивно, Католичке цркве и одређених кругова из иностранства упропаштено је неколико генерација младих људи”.

Месић каже да се у Хрватској кокетира са наци-фашизмом на начин да се релативизује злочиначки карактер усташтва и усташке пара-државе.

”То је присутно од првог дана самосталне Хрватске”.

Тврди да је на делу био национализам, верска нетрпељивост и да је све прелазило и у отворени шовинизам и расизам.

”Нетрпељивост према другима и друкчијима неретко је већ у тим првим данима свој израз налазила у физичком ликвидирању људи. Рат је довршио посао стварања криминалне “елите” с којом и данас имамо посла”.

Бивши председник тврди да ”у таквом друштву рудиментарне демократије, бољега имена немам, у друштву у којему се код примене закона најпре гледало које је националности починитељ, а које жртва, односно оштећени, а неретко та пракса потоји још и данас, отворено је широко поље деловања за историјске ревизионисте, за све оне који су имали нескривену амбицију и након више деценија да мењају исход Другог светског рата”.

Тако је, каже Месић, рођена ”нова истина” о усташама и њиховој држави, заборављени су расни закони из НДХ, прогон Срба, Јевреја, Рома и Хрвата.

”Хрватске војнике и бранитеље, витезове како су их звали, слали су деведесетих у окршаје с песмом која је величала усташке кољаче Макса Лубурића и Јуру Бобана. О Јасеновцу и Црној легији постоји доста докумената и свако, ко сумња у моју квалификацију »кољачи«, нека те документе прегледа”.

Сав тај ”повратак прошлости” по Месићу је извршен и за време ХДЗ-ове и СДП-ове владе. Каже да се сви правимо слепим на поруке које долазе и са телевизије, у којима све више царује језик мржње, типичан за ране деведесете прошлог века.

”Од смене на месту председника Хрватске агресивни наступ деснице која ни не сакрива своју профашистичку обојеност, постао је још агресивнији, још отворенији, још злоћуднији. Маске су пале и ко сада не види како ствари стоје, никада и неће да види. Или ће прогледати када буде прекасно”, закључује Стјепан Месић.

ПРОТЕРАНИ ТИТО

Уклањање Титове бисте из кабинета Председнице само је симбол политике која је дефинитивно добила право грађанства у хрватскоме друштву и која се води без икаквих скрупула, отворено, под плаштом демократије, а уз обилато коришћење чињенице новог хладнога рата и беспоговорног сврставања Хрватске на једну страну у том рату”, сматра Стјепан Месић.

Ј. Керблер

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер