Стивен Вордсворт: Србија и Косово треба директно да разговарају, уз ЕУ као медијатора

Амбасадор Вордсворт, који је важио за главног актера у преговорима око повлачења српске резолуције у УН, наглашава да дијалог треба да стартује са једноставнијим темама, практичним питањима која се тичу свакодневног живота.

Српски званичници сматрају да се чак и о најједноставнијим питањима не може расправљати, а да се не дотакну статуса, албанска страна упорно одбија да то буде на списку тема. Хоће ли ствари запети већ на почетку?

- Став Велике Британије је да је та ствар, у смислу статуса Косова, закључена и да треба пронаћи начин да се наша неслагања по овом питању оставе по страни. Потребно је да се сада фокусирамо на ствари које могу поправити живот људи на Косову.

Јесте ли и ви међу оним амбасадорима који су од лидера напредњака тражили транскрипт изјава о ЕУ?

 - Не, нисам од тада са њим разговарао, није да га избегавам, него просто нисмо имали прилике да се сретнемо. СНС се представља као проевропска странка и конкретни поступци су увек битнији од политичких порука.

Постоји мишљење да Запад ”спрема” СНС као алтернативу, супституцију за ДС у некој будућој влади?

- То је искључиво на бирачима да одлуче.

Да ли је услов Брисела да састанак Тадић–Тачи симболично означи почетак дијалога?

- Колико знам, није. Ко ће седети за столом, политичари или експерти, треба да одлуче Београд и Приштина. У сваком случају, то треба да буду људи који имају мандат да доносе одређене одлуке. Сада морамо да видимо шта и последњи политички догађаји на Косову - мислим на оставку председника Сејдијуа - значе за процес дијалога. Надамо се да он неће значајно утицати на одлагање, јер постоје многобројна питања која директно утичу на животе обичних људи, а која треба решити.

Председник Тадић инсистира да преговарачки процес остане у оквирима Резолуције 1244?

- УН су већ дале подршку овом процесу усвајањем резолуције у ГС. Што се тиче конкретних разговора и састанака, ”у соби” треба да буду Србија и Косово и директно разговарају, уз ЕУ као медијатора.

А укључивање САД и Русије?

- Кетрин Ештон је понудила подршку ЕУ код покретања овог процеса. Много посредника и посредовања може доста да успори ствари. Још се утврђују сви елементи овог процеса и видећемо како ће он на крају изгледати.

Спекулисало се и да су западне дипломате у привољавању Србије да измени прву резолуцију користили и аргументе ”паљења Санџака”, протеривања Срба са севера Косова, блокирања споразума са ММФ?

- То су потпуне бесмислице! Резолуција и оно што се догађа у Санџаку апсолутно немају никаквих додирних тачака. Наравно, и Санџак је важна тема. Али, идеје које се овде често јављају да су страни амбасадори нека тајна завереничка група која смишља и реализује разне планове нису утемељене у реалности. Ми радимо отворено, сарађујемо блиско са српском владом, ОЕБС, локалним лидерима како бисмо конкретним пројектима помогли овом, али и другим сиромашним регионима који су годинама били занемаривани.

Придружујете ли се и ви тврдњама немачког шефа дипломатије да је завршено са прекрајањем граница на Балкану?

- То је такође и наш став, који је министар Хејг јасно истакао током своје недавне посете. Кад год сам у претходне четири године одлазио на југ Србије, људи су ми стално постављали исто питање - да ли ће једнога дана тај простор бити део Косова. Одговор је увек био - не! Моја порука Албанцима са југа Србије је од почетка била да се проблеми могу искључиво решавати тако што ће се укључити у политичке и друге процесе у Србији. Било нам је драго што су ствари кренуле напред. Они су 2008. изабрали једног представника у парламенту и током последњих неколико месеци формирали свој национални савет. Активно смо, у сарадњи са српским министарством, подржали процес припреме избора за националне савете.

 Да ли је тачно да земље ”квинте” врше притисак на пет држава ЕУ које нису признале Косово да то учине?

- Не. То што имамо различите позиције око Косова не спречава нас да се договоримо, што се видело и код заједничког иступања у вези са мишљењем МСП и код резолуције поднете ГС УН.

Да ли Београд, као што сте обећавали док сте тражили да повучемо резолуцију, сада у Великој Британији има једног од најснажнијег заговорника уласка у ЕУ?

- Да, и око тога је министар Хејг био веома јасан. Ми снажно подржавамо проширење ЕУ и улазак Србије у европску породицу.

И шта Британија може конкретно да уради како би ”смекшала” највећег кочничара - Холандију?

- Желимо да видимо прогрес у октобру, али око тога треба да се сложи свих 27 чланица ЕУ. Наравно, на будуће позиције и одлуке европских земаља утицаће и следећи извештај о напретку Србије који ЕК објављује у новембру.

Када ће Велика Британија ратификовати ССП?

- Очекујем да се тај процес у нашем парламенту заврши у наредних неколико месеци.

Хоће ли Србија морати да призна Косово и уђе у НАТО како би постала чланица ЕУ?

- Нико не тражи од Србије да призна Косово, то смо много пута поновили. Наш циљ је да цео регион, и Србију и Косово, једног дана видимо у ЕУ. А да у међувремену, ако и не можемо да решимо косовски проблем до краја, пронађемо начин да га оставимо по страни, како не бисмо на сваком кораку европског пута Србије налетали на њега. А што се тиче НАТО, већина ваших суседа се укључила у ову организацију и чланство нуди многобројне предности - највише у смислу веће оперативности, модерне и ефикасније безбедности по нижој цени. Али, на Србији је да одлучи.

Ових дана главна дилема у опозицији је – има ли ЕУ алтернативу...

- Потпуно је нормално да странке опозиције виде да ли могу да сарађују заједно, мада не знам колико је то у овом случају изводљиво, с обзиром на различите ставове које имају о Европи. За све постоји алтернатива, само је питање колико смисла има. Шта је алтернатива ЕУ? Сматрам да реална алтернатива не постоји, пошто изолација никако не може да буде добро решење.

(Разговор водила Данијела Милинковић)