субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Стивен Мајер: За јужну српску покрајину подела би била најбоље решење
Хроника

Стивен Мајер: За јужну српску покрајину подела би била најбоље решење

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 20. јануар 2012.

Последња поглавља распада Југославије још нису написана. На неколико места на Балкану могуће је мењање граница, а једно од њих је Косово. За јужну српску покрајину подела би била и најбоље решење, јер је очигледно да ниједно друго не функционише, ни паралелне институције, ни Ахтисаријев план - каже у интервјуу за „Новости“ Стивен Мајер, професор на Универзитету за националну одбрану у Вашингтону и дугогодишњи аналитичар ЦИА за Балкан.

* За најутицајније земље Запада, косовска независност је завршена прича и противе се даљем мењању граница и подели?

Ако Београд и Приштина дођу до заједничког решења, Запад би морао то да прихвати. Београд вероватно никад неће моћи да успостави контролу над територијом јужно од Ибра и зато треба да покуша да сачува север Косова. Српска власт мора да каже Западу: „Одбијте, не занима нас каква решења ви нудите, овде ми живимо и ми морамо да нађемо одговоре“.

* Последњи пут када је Србија поручила „одбијте“ уследиле су санкције, НАТО бомбардовање...

- Неће бити санкција, ни НАТО интервенције. Уосталом, сада има толико других тржишта, изван ЕУ, у којима Србија треба да тражи своју шансу. Урадили сте све што је ЕУ тражила од вас, а награђени сте „суспензијом“ одлуке о кандидатури. Када је влада слаба, као што је случај са српском владом око косовског питања, то охрабрује Брисел да испоставља још више захтева. Србија мора да инсистира на правима која су јој дата Резолуцијом 1244, да се за почетак српска полиција врати на север, како би се обезбедила сигурност за Србе.

* ЕУ, а посебно Немачка, траже супротно - да се Србија повуче из институција на северу?

- Управо зато Србија мора да каже Западу да се повуче, јер они намећу исход преговора Београда и Приштине, диктирају правац дијалога, на шта немају право. Србија треба да јача учешће у институцијама на северу. Бриселу и Вашингтону, а посебно Немачкој, на дипломатски начин треба рећи да морају да престану са притисцима и нереалним захтевима. Друга важна ствар је да Београд суспендује дијалог са Приштином, док Запад не промени свој однос према Србији и решавању косовског питања.

* Али ЕУ наставак и успех дијалога наводи као један од главних предуслова за кандидатуру?

- Суспензија треба да буде привремена, док се не обезбеде гаранције за сигурност Срба на КиМ. Када се са Приштином постигне договор о сигурности, треба поново сести за сто, али без притиска Запада.

* Колике су шансе да Србија направи следећи корак ка ЕУ у марту?

- Док год је ситуација између Београда и Приштине оваква каква јесте, и док год се Европа бори са великим економским проблемима, неће бити много шанси за значајнији напредак у интеграцијама. Србија је тако нестрпљива и одлучна да се прикључи ЕУ, да не види ниједну другу алтернативу.

* Осим поделе Косова, чули су се и предлози о „размени“ територија, југ Србије за север КиМ...

- И то није немогуће, уколико би се две стране око тога договориле, без диктата Вашингтона, Брисела или Берлина. Косово је постало замрзнути конфликт, и зато ни Београд ни Приштина не могу даље.

* Где је још на Балкану, осим на Косову, могуће ново прекрајање граница?

- Пре свега у БиХ, а могуће и у Македонији. Није искључен распад БиХ на две или чак три државе. Експеримент БиХ од старта није функционисао добро, а преживљава само због непрестаног притиска са Запада и неспособности или одсуства воље лидера у БиХ да је коначно и званично расформирају на конститутивне делове.

* А Војводина и Санџак?

- Сецесија Војводине је мало вероватна, јер су Срби тамо већински народ. Такође, тамо постоје добре правне институције и закони који штите мањине. Многи не знају да Србија има један од најбољих и најуспешнијих система заштите мањина. Санџак је мало комплекснији проблем, али и са тим се да изаћи на крај, јер ситуација није ни приближно компликована као на КиМ и у БиХ.

* Да ли би улазак у НАТО побољшао спољнополитичке позиције Србије?

- Не видим шта НАТО може донети Србији. Нема непријатеља од ког треба да се браните. С друге стране, НАТО је скуп пројекат, питање је да ли то себи можете да приуштите. Сваки амерички произвођач покушаваће да вам прода наоружање и летелице које вам нису потребне.

* Какву политику ће званични Вашингтон водити према Србији у наредном периоду?

- Како време пролази, Балкан је све мање важан за САД. Једини који у Вашингтону још желе да притискају Србију су стари „клинтоновци“. Обамина администрација није толико заинтересована за Балкан, њихов фокус је на другом месту. То је боље за Србију.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер