Стипе Месић: Узмите ми пензију, преживећу

Последњи председник СФРЈ и доскорашњи председник Хрватске Стјепан Месић у разговору за Пресс захваљује српском ПИО фонду што су почели да му уплаћују пензију и истиче да не види ништа чудно у томе што од свих земаља у региону једино у Србији није радо виђено лице, а прима новац из српског буџета

Како каже, то је новац који је поштено зарадио на име плате док је био председник Југославије уочи њеног распада.

- Невероватно колико је расправе о једном баналном питању. Нешто мање од две године сам у Београду примао плату из које су се плаћали доприноси. Похвално је за ПИО у Србији, која прати своје обавезе. Збрку је направила једна новинарка која је рекла да ја, који сам рушио Југославију, примам пензију у Београду. Али то није тачно, преценили су ме ти који кажу да сам ја срушио Југославију - каже Месић на почетку разговора који смо водили у његовом кабинету у Загребу на који има право као бивши председник државе.

Реченица „мој посао је завршен, Југославије више нема" изговорена у хрватском сабору, међутим, обележила је политичку каријеру Стјепана Месића, а он каже да се ради о погрешној интерпретацији онога што је изговорио.

- Рекао сам да је мој посао завршен, а не да је мој посао био да срушим Југославију. Мене је Сабор послао у Београд да радим у југословенским институцијама, а не као гинеколога - каже Месић.

Стјепана Месића смо питали зашто до историјске посете Бориса Тадића Вуковару није дошло за време његовог мандата.

- Ово је само наставак процеса. На овом простору многи мисле да је историја почела од њих. И Тадић и Јосиповић вероватно то мисле. Али похваљујем Тадићеву посету Вуковару. Као председник, нисам посетио Паулин Двор, али сам учинио све да се ухвате кривци за Паулин Двор. Ја сам у Београду са Маровићем јасно извинио свима којима је нането зло злоупотребом хрватског имена. Лично не морам ником да се извињавам јер су ми сви били у партизанима, мојој жени су сви убијени у Јасеновцу. Али сам се нашао на челу државе чији су припадници учинили страшне злочине у усташким униформама. И ја сам се за те злочине извинио - каже Месић.

Његов антифашизам, ипак, није га омео да у Аустралији почетком деведесетих каже да су Хрвати победили и 1941. и 1945. године.

Месић каже да је био шокиран када је у српској штампи прочитао да га је маћеха (Српкиња) као малог крстила у православној цркви.

- Мени су мајка и отац били католици и крстили су ме у католичкој цркви, а могу да вам кажем, ни то није било мојом вољом - каже Месић.

- Тада сам био генерални секретар ХДЗ-а, странке која се доминантно финансирала од емиграције. Као антифашиста на том скупу, где је претежно била усташка емиграција, успео сам да пронађем начин да им кажем да је Хрватска победила 1945. године, а да их не наљутим - објашњава он.

На нашу опаску да је „продао идеологију због пара" рекао „да је само покушао да им објасни да они нису странка континуитета са НДХ".

Каже да би данас то сигурно другачије формулисао и да је ХДЗ напустио када је Туђман окренуо странку у национализам. Али, зашто му је при крају мандата требала званична посета Косову, којом је зацементирао лош имиџ у Србији, Месић каже:

- Добио сам позив и одазвао сам се - каже Месић, да би када смо га питали како поштује устав земље из које прима пензију кратко је одговорио:

- И ако ми је одузму, преживећу.

Стјепан Месић каже да Србија и даље није доживела катарзу у односу на деведесете, али да се то није догодило ни у Хрватској

- Да је Туђман остао жив, свакако да би требало да заврши у Хагу. Није могао Милошевић сам са собом да дели Босну и Херцеговину. Туђман је био импресиониран Слободаном Милошевићем и његовим успесима у освајању простора - каже Месић.

(Прес)