уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Стеван Гајић: Вучић има подршку Русије за своју антисрпску и антируску политику
Хроника

Стеван Гајић: Вучић има подршку Русије за своју антисрпску и антируску политику

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 17. фебруар 2018.

 Европска комисија је недавно усвојила нову „Стратегију веродостојне перспективе проширења и ангажованог присуства ЕУ у региону Западног Балкана“ у којој је земљама региона обећано да ће могућности њиховог ступања у ЕУ 2025. године бити размотрене, уколико оне испуне низ неопходних, углавном прилично болних услова. Какви се нови моменти за Србију крију у том документу за EADaily је испричао српски експерт, доктор политичких наука, сарадник Института за европска истраживања (Београд) Стеван Гајић.

Према речима експерта, ништа ново у суштини у том документу Србија није видела. Стратегија говори о томе да Србија, као и остале земље такозваног Западног Балкана, треба да се придружи ЕУ до 2025. године, посетио је Стеван Гајић. Али то је само оквирни датум, без било каквих гаранција – ЕУ ни на који начин не преузима на себе одговорност да прими Србију у своје редове, док се од Србије практично тражи да одустане од сопствене државности, истакао је он.

„Пре свега од Србије се захтева признање независности Косова. Председник земље, који посредно допушта ову могућност, одлучивши се на такав корак, прекршио би уставни поредак. Други моменат који за руску публику може да буде занимљивији јесте то да се од Србије тражи да усклади спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ. Другим речима, Србија мора да уведе санкције Русији. Вучић је о томе говорио после састанка са европским комесаром за питања проширења Јоханесом Ханом у Београду, наредног дана после усвајања стратегије“, издвојио је главне моменте српски политиколог.

Према његовим речима, занимљиво је то што „Вучић доследно, још од 2012. године, има подршку руских власти, мада све време води антируску политику – у првом реду антисрпску, а затим и антируску“. Како би постало јасно у чему је суштина такве политике, експерт је позвао да се вратимо ономе што је Вучић казао на заједничкој конференцији за штампу са Јоханесом Ханом у Београду.

„Хоћемо ли ми доносити храбре одлуке или ћемо наставити да се свађамо сами са собом и бунимо… Овде није питање да ли ћете се звати овако или онако, овде је реч о хиљадама квадратних километара територије и људима који тамо живе, о томе како ће бити регулисан њихов статус“,- цитирао је Гајић саопштења српских медија о поменутој конференцији за штампу. Како сматра политиколог, Вучић је тиме питање државне територије „пребацио“ са на питање статуса српског становништва. „А ми смо после недавног убиства Оливера Ивановића и паљења српске имовине видели какав је статус Срба на Косову и шта они могу да очекују у албанској држави. Том изјавом он практично допушта предају територије, за коју се лично заклео да ће је чувати, положивши руку на Устав“, рекао је Гајић.

Стеван Гајић је такође скренуо пажњу на речи председника Србије о томе да од четири земље и једне територије (Косово) на Западном Балкану, најозбиљнији задаци стоје пред Србијом. „Дошло је време да прихватимо одлуке, платимо одређену цену за грешке из прошлости“, – изјавио је Вучић.

„Он говори као да су Срби нешто криви, преузима на себе одговорност кривца у име целог народа. Такође он је рекао да је дошло време да се „доносе одлуке које деценијама пре нас нико није доносио“. То су шифре којима он практично најављује могућност признања независности Косова. Шта то значи хоћемо ли се звати овако или онако? У Уставу пише како се та територија зове и у којој се држави налази. Ако се од тога одступи макар на милиметар, то ће значити директно кршење устава, што повлачи за собом одговорност“, – подвукао је експерт.

Гајић је истакао да је Вучић у датој изјавио поменуо пет земаља и једну територију. Зашто? Зато што је Шпанија, која има сопствени проблем са Каталонијом, казала да никада ни под каквим условима неће признати Косово, подсетио је експерт. „Чак ако Србија то учини. Шпанија је изјавила да Косово може у ЕУ само као део Србије. И за Вучића је то очигледно проблем. Као и опозив признања независности Косова од стране Суринама, што Вучић никако није прокоментарисао“, – сматра Стеван Гајић.

Што се тиче санкција против Русије, експерт је подсетио да је на конференцији за штампу председник Србије изјавио: „Предмет политичке дискусије овде у Србији ће постати чињеница да се од нас очекује убрзано усаглашавање наше политике са спољнополитичким решењима ЕУ, укључујући рестриктивне мере. Морам да истакнем да овај став противречи оним преговарачким оквирима који су нам били задати до сада и да је наравно реч о додатном политичком притиску на Србију због односа са РФ“ (према видеу објављеном на порталу N1).

Како је истакао Гајић, председник није директно изјавио да Србија мора да уведе санкције Русији и назвао је тај услов „рестриктивним мерама“. Али ми сви добро знамо шта подразумева усклађивање спољне политике са политиком ЕУ, подвукао је он.

Суштина нове стратегије ЕУ за Западни Балкан је у томе да Србија мора да одустане од своје државности и да пристане на потпуни распад, сматра српски политиколог. Ако се Косово коначно одвоји, на томе се процес неће зауставити, упозорио је он и подсетио да се у Југославији после отцепљења Словеније распала држава. Такође и када је после Беловешког уговора престао да функционише систем 15 република СССР, престала је да функционише савезна држава, навео је он још једну паралелу.

„Ја у томе видим још масовнију тенденцију. Председник Србије Вучић, премијер Грчке Ципрас и премијер Македоније Заев у ствари раде према истој агенди. Сва тројица делују супротно интересима сопственог народа. Ципрасу је недавно милион људи изашло на улице, укључујући представнике цркве, негодујући против његове намере да дозволи компромисни назив Македоније. Такође у Македонији већина народа је против компромисног назива. Али упркос томе, Заев и Ципрас се састају, излазе један другом у сусрет. Тако је Заев рекао да ће променити назив аеродрома у Скопљу и аутопута који носе име Александра Македонског. Ципрас је са своје стране спреман да пристане на компромисни назив Македоније (где би појам Македонија био поменут заједно са географским или историјским одређењем)“, сматра Стеван Гајић.

Према мишљењу експерта, суштина овог процеса је увући Македонију по кратком поступку у НАТО, а затим унутар државе дозволити поделу на етничкој основи.

„Дозволити Бугарима да појачају утицај на македонско становништво преко споразума о добросуседству, који је Заев потписао са премијером Бугарске Бојком Борисовом. Албанце препустити „Великој Албанији“, као и косовске Албанце. Овде видимо с једне стране спремност локалних елита на потпуну капитулацију. Са друге стране неким члановима западне коалиције то не одговара. Шпанија се ради очувања сопственог територијалног интегритета противи ступању сепаратистичке територије у ЕУ“, рекао је политиколог.

При томе он је скренуо пажњу да тренутно не видимо никакве полуге притиска због којих би било неопходно хитно донети радикалне одлуке. Србији се ништа конкретно не нуди, такође нема конкретних санкција или претњи, истакао је експерт. „Нико не прети бомбардовањем“, констатовао је Гајић.

У Вучићевој изјави су присутни моменти којима он покушава да изврши притисак на српски народ, тврдећи да ако земља не ступи у ЕУ, њу очекује масовна емиграција радно способног становништва, подсетио је експерт.

„Ако признамо Косово, народ ће живети у Србији, ако не, онда ће емигрирати. Ако ступимо у ЕУ, народ ће остати. У томе нема никакве логике. Свака земље Источне Европе после ступања у ЕУ изгубила је скоро трећину становништва. Погледајте шта се десило са балтичким земљама. Сви који су имали такву могућност, отишли су да перу судове у Лондон. Румунија је изгубила четири милиона становника, Бугарска два. Становништво ће напустити земљу која се распада и која се одлучила на „самоукидање“. Али неће отићи из суверене земље, која не жели да пристане на „непристојне понуде“ недобронамерних“, изјавио је Стеван Гајић.

При томе експерт је скренуо пажњу на то да у свему томе чуди доследна подршка таквој политици српског руководства од стране Русије од саме 2012. године, када је председник постао кандидат Српске напредне странке Томислав Николић.

„У предизборној кампањи тада актуални амбасадор РФ у Србији је отишао на митинг и подржао га. На последњим председничким изборима на којима се кандидовао Вучић, функционери Јединствене Русије су долазили и појављивали се на предизборном митингу. Председник Русије Владимир Путин за време посете Александра Вучића Москви у децембру изјавио је да ће се Москва сложити са сваком одлуком о Косову о којој се договоре Београд и Приштина. Нама заиста није потребна таква услуга, зато што ако се Вучић договори да преда нашу територију, то може да се уради и без подршке Русије“, казао је Гајић новинару EADaily.

„Много пута смо чули из Москве да Руси не могу да буду већи Срби од Срба. Ја се са тим у потпуности слажем. Али могу да буду већи Срби од српских издајника, као што су и Срби у извесним историјским периодима били већи Руси од Руса. Да подсетим да је на хиљаде емиграната нашло уточиште управо у Србији, њих је примила Краљевина Југославија. Да је Београда тада доносио одлуке у складу са Москвом, ми бисмо их све депортовали. А данас се њихови потомци враћају у Русију. Сигуран сам да је Русији драго што су они живи и здрави“, подсетио је експерт на историју руско-српских односа.

Стеван Гајић је такође подвукао да је Русија била у одличним односима са режимом Мила Ђукановића у Црној Гори, али када је Црна Гора ступила у НАТО, руска јавност се зачудила како је то могуће. А то се није десило тек тако, од почетка је било јасно у ком правцу се земља креће, казао је политиколог. „Из неког разлога Ђукановић је дуго уживао подршку званичне Москве, док није почео да води отворену русофобску политику“, – изјавио је он.

„У Србији се питање дипломатског статуса Руско-српског хуманитарног центра у Нишу више не налази на дневном реду. Када је Аерофлот био заинтересован да купи ЈАТ, посао није договорен, затим су компанију купили Емирати. Намеће се питање зашто таква политика наилази на подршку. Хајде да погледамо њене резултате. Једноставно се плашим да ће Србија сутра преко ноћи признати Косово, српске власти ће дозволити сепаратистима да се одвоје преко потписивања чувеног правно обавезујућег споразума, Србија ће увести санкције Русији и ући у НАТО. Тада ћемо из Москве чути да је Србија неког издала“,  резимирао је Стеван Гајић.

(EADaily)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер