Stejt department: Srbija treba da ubrza korake na unapređenju svog evropskog puta, uključujući diverzifikaciju energetskih izvora i usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU

 “Srbija bi trebalo da ubrza korake na unapređenju svog evropskog puta, uključujući diverzifikaciju energetskih izvora, kako bi smanjila energetsku zavisnost od Rusije i uskladila sopstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom”, saopšteno je iz Stejt departmenta na upit Glasa Amerike.

Neimenovani portparol Stejt departmenta komentarisao je ishod nedavnog samita Evropske unije i predstavnika zemalja Zapadnog Balkana usredsređenog na perspektive pristupanja tog područja EU.

 “Sjedinjene Države nastavljaju snažno da podržavaju cilj Srbije – članstvo u EU, za šta je potreban napredak u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije kroz dijalog čiji je posrednik Evropska unija”, navodi se u odgovoru portparola Stejt departmenta.

Nova napetost u odnosima dve strane, kako podseća Glas Amerike, usledila je nakon što su kosovske vlasti najavile da će od avgusta početi preregistracija vozila sa tablicama kosovskih gradova izdatih u Srbiji, ali i promena režima ulaska na Kosovo građana sa ličnim dokumentima Srbije – što je Vlada u Prištini označila merama reciprociteta prema Beogradu.

Nova trzavica među stranama koje o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa pregovaraju poslednjih najmanje 11 godina, događa se u trenutku višemesečne ruske agresije na Ukrajinu, koja je politički i ekonomski uzdrmala čitav svet.

To je ujedno i kontekst u kome Evropska unija prati situaciju na Balkanu, kazala je za Glas Amerike portparolska Evropske komisije Ana Pisonero Hernandez.

“Konstantno razgovaramo sa našim partnerima na Zapadnom Balkanu o političkom i ekonomskom uticaju ruske agresije na Ukrajinu. Kad god je to moguće, posvećeni smo njihovom uključivanju u celokupan odgovor Evropske unije na rusku agresiju”, konstatuje Pisonero Hernanzez, ponavljajući da se od zemalja kandidata, poput Srbije, očekuje postepeno usklađivanje sa odlukama i stavovima EU u oblastima spoljne i bezbednosne politike.

“Evropska unija sa nestrpljenjem iščekuje da se sa predsednikom i sledećom Vladom, angažuje u svrsishodnom pokretanju stvari na putu sprovođenja strateške odluke Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji”, navodi se u odgovoru portparolke Evropske komisije za Glas Amerike.

Ipak, Srbija je i dalje jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja Rusiji nije uvela sankcije zbog rata koji je povela u Ukrajini, iako je u Ujedinjenim nacijama podržala najmanje tri rezolucije koje osuđuju rusku agresiju na tu zemlju, podseća Glas Amerike.

Iz Stejt departmenta za Glas Amerike takođe kažu da je budućnost Zapadnog Balkana u EU.

“Njeno proširenje promoviše dugoročni mir, stabilnost i napredak u čitavom regionu”, podvlači neimenovani portparol Stejt departmenta.

Uprkos učinku poslednjeg samite EU-Zapadni Balkan koji nije bio ohrabrujući, jer Srbija nije otvorila nijedan klaster, a Albanija i Severna Makedonija nisu dobile datum za početak pregovora, Ana Pisonero Hernandez uverava da je to područje prioritet za Uniju.

“Potpuno smo i nedvosmisleno posvećeni perspektivi članstva i unapređenju pristupnog procesa zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost celog Zapadnog Balkana leži u EU. Ruska agresija na Ukrajinu samo naglašava potrebu da se ubrza proces pridruživanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji”, naglasila je portparolka Evropske komisije.

(Glas Amerike-N1)