Штефан Филе: Загреб мора да процесуира ратне злочине над Србима

Брисел – Европски парламентарци очекују од Хрватске да реши питање повратка избеглих Срба и кажњавање ратних злочина које су хрватске снаге починиле над Србима од 1991. до 1995. године, уколико жели да постане чланица Европске уније.

Европски парламент изгласао је јуче у Стразбуру резолуцију којом је пружена подршка чланству Хрватске у ЕУ, под условом да Загреб оконча започете реформе. У резолуцији ЕП истакнута су очекивања од Загреба у погледу конкретних резултата у борби против корупције, јачању независности правосуђа, јачању сарадње са Трибуналом у Хагу и помоћи у повратку избеглих Срба. ЕУ очекује додатне напоре хрватске владе у процесу повратка Срба и њиховом стицању сталног боравка, обнови кућа и покретању друштвене интеграције избеглих.

Када је реч о перспективи чланства у ЕУ, према речима Ханеса Свободе, известиоца ЕП за Хрватску, према идеалном сценарију Хрватска ће постати чланица ЕУ 1. јануара 2013. године. Закључење приступних преговора Хрватске и ЕУ могло би да буде већ у јуну ове године, што се поклапа са 20. годишњицом проглашења хрватске независности. Према истом сценарију процес ратификације приступног уговора Хрватске требало би да буде започет на јесен.

Штефан Филе, европски комесар за проширење, нагласио је у свом обраћању парламентарцима да Хрватска пре ступања у ЕУ мора да реши нека тешка питања, укључујући процесуирање ратних злочина. Он је истакао да злочини над Србима које су од 1991. до 1995. године починиле хрватске снаге не смеју да прођу некажњено и да Хрватска мора да гарантује права Србима који тамо живе.

„Веома блиско ћемо пратити шта је постигнуто на том плану”, казао је Филе.

У резолуцији, која је усвојена са 548 гласова за, 43 против и уз 52 уздржана, поред осталог стоји да „преговори са Хрватском могу бити окончани у првој половини 2011. године под условом да започете реформе буду одлучно спроведене”.

У тексту је наведено и да ЕП „примећује значајна побољшања устава и правосуђа, као и ближу сарадњу са Трибуналом у Хагу”, али је истакнуто да су „захтеви Трибунала за важне војне документе и даље без одговора”. Реч је о артиљеријским дневницима из ратне операције „Олуја”. У делу резолуције посвећеном реформи правосуђа наглашено је да је потребно убрзати процесе пред Тужилаштвом за ратне злочине и побољшати заштиту сведока. То је неопходно за затварање преговарачког поглавља 23 које се тиче правосуђа.

Парламент ЕУ признао је напоре хрватске владе у борби против корупције који су довели до кривичног гоњења двојице бивших министара и бившег премијера, али је закључио да „корупција остаје озбиљан проблем”. ЕП је затражио од Олафа (европско тело за борбу против корупције и превара) да блиско сарађује са властима у Загребу. Филе је оценио да је за чланство у ЕУ потребан „кредибилан и одржив резултат” у борби против корупције.

Преговарачко поглавље о конкуренцији не може бити затворено уколико хрватска влада не убрза процес реструктурирања и приватизације бродоградилишта, наведено је у резолуцији.

Према ономе што се данас чуло са говорнице ЕП у Стразбуру, највећи изазов за чланство Хрватске у ЕУ су управо њени грађани. Посланици су изразили забринутост због података о расположењу Хрвата према чланству у ЕУ изнетих у најновијем Евробарометру. Већина грађана се изјаснила да сматра да њихова земља не би имала користи од чланства у ЕУ.

Посланици су због тога позвали хрватске власти и представнике цивилног друштва да реагују и мобилишу грађане и да их увере да треба да „осећају европски пројекат као свој”. Хрватска ће као и све остале државе које су приступиле ЕУ морати да спроведе референдум пре него што постане део ЕУ, а на њему је потребна подршка више од половине грађана. Досад су се само грађани Норвешке изјаснили против чланства.

(Полирика)