| Хроника | |||
Штефан Филе: Србија добија статус кандидата ако напредује у дијалогу са Приштином |
|
|
|
| уторак, 20. децембар 2011. | |
|
* Да ли сте разочарани што лидери ЕУ нису следили ваше препоруке и одобрили Србији статус кандидата? - Најважније је да је Европски савет прошле недеље потврдио позитивну оцену ЕК о Србији. Закључци са самита јасно истичу значајан напредак који је Србија постигла до сада, укључујући и сарадњу с Међународним судом за ратне злочине. Такође су се сагласили с приступом ЕК о једном кључном приоритету за отварање преговора о приступању. Следили су, дакле, у великој мери оно што смо предложили. С друге стране, напредак у дијалогу између Београда и Приштине је дошао прекасно да би убедио свих 27 земаља чланица о статусу кандидата Србије на тим основама. Због тога оне сада очекују од Србије да учврсти до сада постигнуте резултате у дијалогу с Приштином, укључујући и споразумевање за решење о инклузивној регионалној сарадњи, с циљем да статус кандидата буде одобрен. * Није ли одлука о одлагању разматрања статуса кандидата за Србију до марта 2012. и почетка преговора са Црном Гором до јуна, с новим условима, знак да је ЕУ уморна од процеса проширења? - Сасвим супротно! Овај Европски савет је, по мом мишљењу, био веома посебан за политику проширења ЕУ, и то не само због свечаности потписивања уговора о приступању с Хрватском. Чињеница да су и Србија и Црна Гора биле у врху дневног реда самита, усред најтеже финансијске кризе с којом је ЕУ суочена од свог оснивања, сведочи, у ствари, да процес проширења напредује. То показује да је ЕУ у потпуности свесна својих одговорности, укључујући и оне према земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ, и да је спремна да испоштује своје обавезе. Будимо јасни: закључци не дефинишу ни један нови услов за Црну Гору или Србију. Они само истичу оно што је очигледно - да добар остварени напредак треба да се настави и то ће обе земље довести до наредних корака у процесу придруживања. * Хоће ли Србија добити статус кандидата бар у марту? - Дозволите ми да нагласим да је Европски савет био веома прецизан: јасно је утврдио датуме - одлука би требало да буде донесена на Савету за опште послове 28. фебруара и усвојена на Европском савету 1. марта. Уверен сам да одлука Савета, ако Србија остане у потпуности ангажована и ако настави да даље гради постигнуто, нарочито у дијалогу с Приштином, треба да буде позитивна. * Шта се сада очекује од Србије, када је реч о Косову? Београд истиче да се покушавају наметнути решења која занемарују Резолуцију 1244 у проналажењу споразума о учешћу Косова на регионалним форумима... - Да буде јасно, Европска комисија није у позицији нити намерава да Србији наметне признавање независности Косова. Нећу улазити у детаље дискусије између Београда и Приштине у вези с формулама које би омогућиле да принцип инклузивне регионалне сарадње буде у потпуности примењен. Охрабрен сам чињеницом да су до сада обе стране направиле кораке у правцу компромисног решења које ће бити практично и уравнотежено. Надам се да то може да уроди плодом зарад регионалне сарадње и интеграције Косова у региону, што ће бити од користи за све. На крају, неће се радити о одрицању од државног интереса било које врсте, већ о договору о практичном и одрживом решењу, од којег ће обе стране имати користи. * Услове које сте ви утврдили за почетак преговора са Србијом, Европски савет је поставио већ за кандидатуру. Шта ће се онда од Србије тражити да би могла да започне преговоре о приступу? И када би то могло да се догоди? - Не могу да се сложим с вашом констатацијом да се сви услови које је препоручила Комисија за отварање преговора сада траже већ за давање статуса кандидата. Тачно је једино да Европски савет охрабрује брзи напредак у вези с регионалном сарадњом, имајући у виду да су разговори на овој теми почели и већ напредовали. Стога је логично да Савет указује на ово питање које се доживљава као веома важно и, надамо се, ближе решења. И, као што сам већ рекао, Савет се сложио с приступом Комисије о једном кључном приоритету за отварање преговора о приступању. Ако се у неким елементима наведеним у кључном приоритету буде постигао напредак и раније, то ће само олакшати примену споразума и уштедети време и енергију за следеће кораке - отварање претпријемних преговора. * Шта држава добија статусом кандидата? И шта је изгубила његовим одлагањем? - Прво и најважније, статус кандидата представља значајан политички сигнал: Србија прелази у следећу фазу свог европског интеграционог процеса. То је признање за импресиван списак достигнућа последњих година. Заједно са ССП, који ће ускоро ступити на снагу, односи између ЕУ и Србије ће бити постављени на нови, виши ниво. Из економског угла, статус кандидата је и идентификована прекретница за многобројне међународне агенције које су укључене у предвиђање економских и финансијских ризика. То се неће огледати у додатним фондовима, али ће, са статусом кандидата, Србија моћи да користи постојеће инструменте претприступне помоћи у више сектора него што то сада може, укључујући оне за регионални развој, запошљавање и социјалну политику, пољопривреду и рурални развој. Србија ће бити у бољем положају да инвестира у своју будућност, као и да други инвестирају у Србију. * Потпредседник Владе Божидар Ђелић је, због свега, ипак поднео оставку. Мислите ли да је то превелика ”жртва”? - Срео сам се с потпредседником Владе Србије Ђелићем прошлог петка и поштујем његову одлуку да поднесе оставку. У исто време, позивам српске власти да одрже замах у наредним недељама, јер су земље чланице ЕУ утврдиле прецизне сусрете са Србијом, већ у фебруару следеће године, с јасно утврђеном процедуром за постизање позитивног исхода. То је доказ њихове жеље да Србија иде напред. (Вечерње новости) |