Шта је ЕУ поручила премијеру Грчке Алексису Ципрасу

Прве поруке из ЕУ новом премијеру Грчке Алексису Ципрасу готово су идентичне - нова грчка влада треба да "поштује европска правила".

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц сматра да је позитивна будућност Грчке могућа само са ЕУ.

Он је, у изјави новинарима, казао да се сваки исход избора мора поштовати.

"Уверен сам да је једна позитивна будућност Грчке, посебно што се тиче реформског пута, могућа, не против, већ само са ЕУ“", нагласио је Курц.

С тим у вези је изразио наду да ће Атина наставити реформске напоре протеклих година, те да ће нова влада имати конструктивну сарадњу са ЕУ, у интересу свих.

Француска ће бити уз Грчку

Португалски премијер Педро Пасош Коељо изјавио је данас да нова грчка влада треба да "поштује европска правила", као што то чини Португал који је већ "превазишао" искушења кроз која тренутно пролази Грчка.

"Надам се да ће влада која ће преузети дужности у Атини ускладити потребе привредног раста са потребом да поштује европска правила", рекао је новинарима Коељо, дан после победе грчке левичарске Сиризе на парламентарним изборима.

Португал је "превазишао фазу у којој се Грчка налази данас. Успели смо да смањимо дефицит у оквиру прихватљивих граница и ове године испунили смо циљ за дефицит буде мањи од три одсто БДП-а", додао је он.

Португалски премијер рекао је да жели да Грчка остане чланица евро зоне, али је додао и да не може ни да замисли да "нека земља не поштује своја обећања и не плаћа дугове".

"Европске земље које имају велике финансијске неравнотеже морају да реше та питања, као што је то био случај са Ирском и Португалом", казао је Коељо.

Новог грчког премијера Алексиса Ципраса председник Француске Франсоа Оланд позвао је данас у телефонском разговору да "одмах дође у Париз", саопштено је из Оландове канцеларије.

"Француска ће бити уз Грчку у овом тешком периоду за њену будућност" све док она се не не нађе поново "на путу стабилности и раста", поручио је Оланд.

"Отпис дуга Грчкој би изазвао домино ефекат

Словеначки државни врх честитао победу екстремно десно оријентисане Сиризе предвођене лидером Алексисом Циприсом на ванредним парламентарним изборима у Грчкој изразивши наду да ће та земља са новим руковдоством поштовати европска правила.

"Прерано је говорити о томе како ће Грчка поступати убудуће, али се надам да ће европска правила бити поштована", казао је словеначки премијер Миро Церар у изјави на националну агенцију СТА.

"Важно је да Грчка и даље поштује правила", казао је Церар, упозоривши да се ради о правилима заједничкима за све чланице Европске уније и еврозоне.

Словеначки министар спољних послова Карл Ерјавецје рекао да не верује да ће Грчкој бити одобрен отпис дела дуга како је то Сириза најавила.

"Отпис дуга Грчкој би изазвао домино ефекат, јер би исто онда моглада да захтева и Словенија", рекао је Ерјавец новинарима.

Словенија није у европском програму помоћи као Грчка, али јој је пре скоро две године претио сличан сценарио.

"Грчка ће морати да испуни оно што је у прошлости преузела као своју обвезу", казао је словеначки министар.

Спремност за преговоре с новом грчком владом

У Европској унији је с узнемирењем, а делом и с разумевањем прихваћена убедљива изборна победа и долазак на власт у Грчкој левичарске владе која тражи обустављање политике "стезања каиша".

Челници ЕУ, Доналд Туск, Жан-Клод Јункер и Марио Драги, и министри финансија еврозоне данас се састају с јасним порукама о спремности да се преговара с новом владом у Атини. Главна тачка дневног реда је довршетак другог плана подршке Грчкој од 130 милијарди евра, одобреног Атини под условом да настави штедњу и структурне реформе.

Наговештено је да би се грчкој влади могао дати дужи рок да испуни услове, односно да изнесе шта је спремна да уради.

Оцене водећих политичара у ЕУ су различите и тако је британски премијер Дејвид Камерон рекао да ће влада левице у Грчкој унети нестабилност у зону евра и целу Унију, те зато Велика Британија мора да се окрене свом моделу који даје привредни раст и отвара нова радна места.

Шеф италијанске дипломатије Паоло Ђентилони је нагласио да се "месецима води битка између стезања каиша и еластичнијег става (у испуњавању пакта стабилности еврозоне)" и да "нема сумње да ће грчки исход, ако се политички реши реалистичним и флексибилним преговорима, ићи у сусрет захтеву да се напусти строгост, што тражи и Италија".

Председник Еврогрупе која окупља министре финансија зоне евра, Јерун Дејселблум је изјавио да се "ако је нужно, може разговарати и о одрживости дуга". Он је тиме одговорио на питање новинара постоји ли спремност код европских партнера да се преговара и о реструктурисању и репрограмирању грчког дуга од укупно 320 милијарди евра што тражи партија Сириза која ће формирати нову грчку владу.

Дејселблум је додао да "очекује да се са Сиризом ради на јачању грчке привреде".

Кључно питање је да ли је нужно наставити строги програм "стезања каиша", иако је и унутар ЕУ закључено да за обнову привредног раста и запошљавања није довољна, само штедња, кресање буџетског дефицита и дугова, већ и замашне инвестиције и реформе.

Управо зато је Европска централна банка и одлучила да уложи хиљаду и сто милијарди евра у куповину државних обвезница европске двадесетосморице, али је немачки министар финансија Волфганг Шојбле ставио до знања да Грчка неће моћи да користи ову велику олакшицу ако не буде поштовала програм штедње и реформи.

Преовлађујућа оцена у седишту ЕУ у Бриселу и бар половини влада Уније јесте да је будући грчки премијер Алексис Ципрас, иако истрајава на главној изборној поруци о престанку стезања каиша, јасно предочио могућности за нагодбу и "преговоре о решењу које би за све било корисно", нагласивши да ће влада програм спровести без додатног оптерећења буџета.

Европска комисија је саопштила да "поштује суверено и демократско опредељење грчког народа" и нагласивши да је "Грчка последњих година остварила завидан напредак", истакла "спремност за сарадњу с новом владом у Атини".

Француски министар финансија Мишел Сапен је изјавио да су "партнери Грчке спремни да новој грчкој влади дају одређено време да би се озбиљно могло преговарати о плану помоћи" ЕУ и Међународног монетарног фонда(ММФ) Атини.

Пажњу је привукла и изјава директорке ММФ-а Кристин Лагард да ће се разговарати с владом Сиризе о структурним реформама,"што нису мере штедње, већ темељне реформе које треба спровести у државном апарату, механизму прикупљања пореза и убрзавању судских одлука".

Грчка мора поштовати договоре везане за финансијску помоћ да би се средило питање дугова, подвукла је Кристин Лагард, а Европска централна банка је предочила да та институција ЕУ неће и не може разматрати отписивање већине грчких дугова, што је, уз обуставу стезања каиша "био главни захтев на изборима победничке грчке странке Сириза".

Врло опрезно али јасно залагање за нагодбу истакао је француски председник Франсоа Оланд који је изјавио да жели сарадњу с владом Сиризе "у служби привредног раста и стабилности зоне евра... солидарности и одговорности".

Засад је једино министар финансија Ирске, Мајкл Нунан подржао захтев Ципраса да се одржи међународна конференција о реструктурирању грчког дуга.

(Бета-Танјуг)