Срна: Неоусташтво цвета, хрватски политичари га бране, а Европа ћути

 Хрватско друштво је током 2017. године наставило са усташизацијом дневног живота, а свакодневни "инциденти", увредљиве прозивке на националној или верској основи, ксенофобија и величање усташке Независне Државе Хрватске (НДХ) постали су (све мање полемично) опште место у јавности.

Чак су и хрватски еколози загазили у одбрану усташа. Посланик у Сабору генерал Жељко Гласновић поручио је тако грађанима Хрватске на протесту еколошких удружења у центру Загреба да "сви морају бити - за дом спремни".

- Не смемо дозволити да нам државу воде редизајнирани комунисти, удбаши и перверзно полицијско племство које је Хрватску довело до оваквог стања. Рекао бих само ово: 'Бог и Хрвати, сви морамо бити за дом спремни' - рекао је Гласновић окупљенима на Тргу бана Јелачића.

Еколошка удружења с подручја Сплитско-далматинске жупаније противе се изградњи гасне термоелектране у Хрвацама и изградњи Центра за управљање отпадом у општини Лећевица, а усташки поздрав "За дом спремни!" је, ето, постао и нека врста еколошке мантре.

Домагој Цулеј, син саборског посланика Стеве Цулеја, цитирао је на свом "Фејсбуку" усташку песму "Јасеновац и Градишка Стара" и величао убијање Срба.

Нову годину и празнике Домагој је својим пријатељима на "Фејсбуку" честитао цитирајући пјесму "Јасеновац и Градишка Стара", која велича убијање Срба у усташким логорима за време Другог свјетског рата:

"Ој Неретво теци ми на страну, носи Србе плавоме Јадрану!!!! Сретна вам Нова", поручио је син саборског посланика.

Постављање табли за усташком иконографијом, те отворене и прикривене алузије на НДХ постале су свакодневница у овој земљи ЕУ, у којој у Уставу пише да баштини антифашизам.

У Хрватској постоји низ хушкачких портала и организација које свакодневно негирају стварност усташког логора Јасеновац и лажно едукују нове генерације, а дневници јавне телевизије, по правилу, исту пажњу посвећују Дану антифашистичке борбе и страдалима у Јазовки.

Симпатизери усташког покрета и НДХ, по ко зна који пут предвођени хрватским глумцем Божидаром Алићем и саборским послаником Жељком Гласновићем фотографисали су се испред Спомен-подручја Јасеновац пред таблом на којој се налази усташки поздрав "За дом спремни!".

Хрватски режисер Јаков Седлар, аутор фалсификата "Јасеновац - истина", у коме је изнео низ историјских лажи у покушају да рехабилитује усташки режим, постао је посебни саветник за културу ректора Универзитета у Загребу Дамира Бораса.

Седлар је жестоко критикован и тужен због фалсификата које је користио у раду на филму о концентрационом логору Јасеновац.

На Седларов "рад" бурно су реаговали бројни стручњаци - историчари, представници српске и ромске заједнице у Хрватској, као и Центар "Симон Визентал", који се бави нацистичким злочинима.

Хрватски политичари шаљу конфузне и нејасне поруке када је реч о усташком добу Хрватске у страху да не изгубе доминантно десно оријентисано бирачко тело у земљи.

Тако загребачки градоначелник Милан Бандић најављује подизање споменика жртвама Холокауста, али за награду Града кандидује филмског режисера Јакова Седлара, који је направио филмски фалсификат о Јасеновцу.

Хрватски председник Колинда Грабар Китаровић именује посебног саветника за Холокауст, а истовремено током посете Јасеновцу није у стању да јавно каже шта се тамо заиста догодило, односно ко је убијан.

Председник хрватске Владе Андреј Пленковић жали што мањинска и антифашистичка удружења не присуствују службеној комеморацији у Јасеновцу, али није донио одлуку о забрани плоча са усташким поздравом, са акцентом на оној код јасеновачког спомен комплекса.

Марко Перковић Томпсон, хрватски музичар који се прославио певајући проусташке и ксенофобичне песме, сада тврди да су му стихове о Јасеновцу и друге сличне "композиције" подвалили други, пре свега Хрватска телевизија, да би га компромитовали.

Ова "икона" неоусташа суочена је са забраном сваког концерта ван Хрватске због непримерених песама - али врх хрватске политике јавно га брани и поручује да га радо слуша (Колинда Грабар Китаровић).

Страни медији све чешће пишу о усташизацији хрватског друштва, посебно европски. Али, недавно се текст о томе појавио и у америчком магазину "Смитсонијан", чији је издавач највећи музејски и истраживачки центар на свету.

- Хрватска се налази на раскрсници између негирања и стварности, док у тој земљи расте неофашизам - пише тај магазин.

У тексту је објашњено да је хрватска јеврејска заједница бојкотовала обележавање Међународног дана сећања на жртве Холокауста у знак протеста због неуспеха хрватске Владе у борби против данашњег нацизма.

Директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф у више наврата поручује да Европа не сме да ћути на усташтво и оцењује да се хрватски политичари плаше да недвосмислено осуде усташке злочине.

Зуроф је рекао да је Хрватска веома мало урадила по питању учења о злочинима усташа или борбе против "усташке носталгије".

Он оцењује да Европа не ћути само када је реч о усташама, него је нема и на искорењивање истине о Холокаусту у многим земљама ЕУ.

Зуроф наводи да је у НДХ страдало 30.000 Јевреја, од 40.000 колико их је било 1941. године, а да су 20.000 убиле усташе у самој Хрватској, док је преосталих 10.000 депортовано у Аушвиц.

(Срна)