Срето Малиновић: Случај пада хеликоптера показао да у Србији не постоје институције

 Ни четири године након пада војног хеликопетра Ми-17 у близини београдског аеродрома Никола Тесла нико није кажњен због тога што је у акцији спасавања новорођене бебе прекршен ланац командовања.

Омер Мехић: Поново не видим писту, морам у пењање.

Контрола: Изнад писте сте сада, јавите ако је угледате.

Мехић: Не видим је, имам 140 метара. Јел је види неко?

Контрола: Пасат 91, јел се чујемо, Београд, јел се чујемо...

Биле су то последње речи пилота Омера Мехића 13. марта 2015. У 22:31 комуникација са хеликоптером је прекинута. Три минута касније хеликоптер је нестао са радара. Недалеко од писте Аеродрома Никола Тесла погинули су пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Ђукарић, заставник Небојша Трајић, механичар летач Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестезиолог Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић.

Нико од оних који су руководили акцијом спасавања животно угрожене бебе није одговарао због пада хеликоптера, иако су постојале индиције да је прекршен низ војних процедура. Тадашњи министар војни Братислав Гашић наредио је да се задатак обави.

"Ако ме питате да ли носим одговорност због поступања, и свега што је учињено, све је учињено у складу са законом", изјављивао је Гашић.

Нема оних који су учествовали у овом задатку, а да нису повредили војну дисциплину, док код Гашића и тадашњег комаданта Аеродрома Батајница Предрага Бандића, који је иако на годишњем одмору, све договарао са министром, постоје и елементи кривичне одговорности, сматра бригадни генерал у пензији Срето Малиновић.

"Гашић, пре свега, о овоме је морао да консултује начелника Генералштаба и да се линијом преко дежурних оперативних центара, система одбране, издају наређења ка ниже, а одоздо враћа повратна информација. Овде је све урађено тако да су они који заиста одлучују, доведени пред свршен чин", наводи Малиновић.

Нема одговора ни зашто је беба пребацивана у Београд, а не у Ниш или Крагујевац и због чега је пилоту речено да слети у Сурчин, а не на Батајнички аеродром, како је тражио. Са Бандићем се осим Гашића телефоном чуо и министар здравља Златибор Лончар, који је и чекао да хеликоптер слети. Некадашњи премијер Александар Вучић сматрао је да моралне и политичке одговорности министара нема:

"Да су ме питали, ја бих рекао - идите спасите то дете, ево ја то узимам на себе. Не морате да јурите Гашића и Лончара, лакше је да скинете мене, јер ја Гашића и Лончара нећу да дам".

Након несреће, две војне комисије су испитивале њене узроке. Главну кривицу свалили су на посаду хеликоптера, тврдећи да је код појединих чланова пронађен алкохол у крви.

Покренут је дисциплински поступак против генерала авијације Ранка Живака и Предрага Бандића, али је њихова казна забране напредовања од две године поништена у вишем степену. Када је у питању кривична одговорност, Више тужилаштво у Београду је у јуну 2016. године установило да у несрећи она не постоји.

"Ово ће остати тешко бреме и мрља на савести, пре свега, ваздухопловаца и војног руководства, а потом и на савести војне нације. Ово је показало да у држави Србији не постоје институције - понашамо се ад хок од случаја до случаја", оцењује Малиновић.

Овај случај показао је и неистинито извештавање појединих медија, коју су, пре него се за несрећу сазнало, известили да је беба спасена и хеликоптером превезена у Београд.

(Н1)