понедељак, 19. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Срђан Срећковић: Тражићемо статус конститутивног народа за Србе у Хрватскоj
Хроника

Срђан Срећковић: Тражићемо статус конститутивног народа за Србе у Хрватскоj

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 19. фебруар 2011.

 Београд - Положај српског народа у земљама региона ни изблиза није онакав какав бисмо желели да буде и какав је загарантован државним конвенцијама, мада има помака на боље. Корак по корак, ситуација се у свим земљама поправља и верујем, једног дана када сви будемо у уједињеној Европи, свима ће нам бити боље, каже у разговору за Данас министар дијаспоре Срђан Срећковић.

Он додаје да недавно усвојена Национална стратегија о сарадњи Србије са дијаспором и Србима у региону представља заокруживање институционалног оквира за дугорочну политику према Србима у расејању, која неће зависити од састава извршне власти и појединих интереса политичких странака.

Какав је тренутно положај Срба у региону?

- Проблеми су различити. У Албанији је, на пример српски народ тек 2006. године добио статус националне мањине који је, нажалост, само декларативан. Срби тамо нису заступљени у парламенту, нити имају своју партију. У Мађарској је ситуација повољнија, јер је Мађарска 1993. године Србима признала статус националне мањине, али је Закон о правима мањина, усвојен исте године, под сталном тенденцијом промена. Српска мањина ни у тој земљи нема своје представнике у парламенту.

Да ли је нешто боља ситуација са Србима у бившим југословенским републикама?

- У Словенији ситуација није сјајна и поред тога што су Срби, после Словенаца, најбројнија етничка заједница. Немамо признат статус националне мањине, нити своју организовану политичку партију, нисмо представљени у Парламенту, као ни у локалним властима, за разлику од малобројнијих Мађара и Италијана. Што се тиче малог броја повратника у федерацију БиХ, у срединама са већинским бошњачким становништвом, јасно је да је реч углавном о старијим особама, које имају проблеме са становништвом које су тамо затекли и са локалним властима, које спроводе неформалну опструкцију.

Циљеви стратегије су поновно успостављање статуса конститутивног народа за Србе у Хрватској и Црној Гори. Да ли је то оствариво?

- Након укидања тог статуса 1990. године Срби у Хрватској су најбројнија мањина у овој земљи и поред чињенице да је њихов број сада тек око 200.000. Управо због тога, наш легитиман захтев јесте да тражимо статус конститутивног народа у овој земљи. Међутим, реално гледано, дуг је пут до остварења тог циља. Када је реч о Црној Гори, где Срби чине 32 одсто становништва и да смо вековима били најближи савезници и партнери, уверен сам да ће тако бити и у будућности, без обзира не тренутне дневнополитичке околности.

 Колико су Срби из расејања спремни да помогну матици у поправљању имиџа?

- Сви наши успешни менаџери, бизнисмени, научници, истраживачи, спортисти, уметници, широм света доприносе овом циљу. Наш задатак јесте да објединимо све ове снаге.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер