четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Србија током прошле године издвојила 76 милиона динара за лечење миграната
Хроника

Србија током прошле године издвојила 76 милиона динара за лечење миграната

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 06. фебруар 2016.

Многе избеглице током боравка у Србији затражиле лекарску помоћ. Издвојено 76 милиона динара за пружање лекарске помоћи избеглицама.

Међу укупно 922.691 регистрованог мигранта, колико их је од 1. јуна прошле године до 10. јануара ове прошло кроз нашу земљу, било је изнемоглих, болесних, повређених. У здравственим установама збринуто је њих 68.816, а укупни трошкови превентивних прегледа и лечења, према подацима Министарства здравља Србије, досад износе 76 милиона динара.

Извештај Института за јавно здравље Србије показује да су у државном здравству, приватним установама и хуманитарним организацијама невладиног сектора пружене укупно 71.253 здравствене услуге мигрантима.

Они су медицинску помоћ добили у 26 домова здравља, 10 института за јавно здравље, три завода за хитну медицинску помоћ, 11 клиничких центара, три опште болнице...

- У 95 одсто случајева то су били куративни прегледи (лечење), 93 мигранта су лечена болнички, обављена су 463 медицинска транспорта и око 1.160 дијагностичких услуга - наводи се у извештају Института "Др Милан Јовановић Батут".

Иако велике миграције становништва повећавају ризик од ширења болести, међу мигрантима у транзиту кроз Србију нису регистрована здравствена стања која би могла да угрозе домаће становништво. Међутим, међу корисницима центара за азил установљено је да више од 9.000 њих не поседује податке о примљеним вакцинама против заразних болести, али у тим центрима није регистровано оболевање од туберкулозе, салмонелозе, колере, маларије. Лекари, ипак, упозоравају да у колективним центрима постоје фактори ризика за појаву епидемија и цревних и заразних болести.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер