петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Србија остварила најбољи извозни резултат на тржишту Русије у последњих 15 година
Хроника

Србија остварила најбољи извозни резултат на тржишту Русије у последњих 15 година

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 11. фебруар 2011.

БЕОГРАД - Привреда Србије остварила је лане на руском тржишту убедљиво најбољи извозни резултат у последњих 15 година, односно од преласка са клиринга на доларски начин плаћања, изјавио је Танјугу директор Представништва Привредне коморе Србије (ПКС) у Руској Федерацији Јанко Ђурић. Покривеност увоза извозом у робној размени са Русијом, која се у последњој деценији кретала у распону од 12 до 14 одсто, у 2010. је достигла „фантастичних 25 процената”, рекао је Ђурић, нагласивши да је тај резултат постигнут у време поприличног пада српског извоза, односно у години велике светске економске кризе.

У 2010. години укупна робна размена између Србије и Русије достигла је 2.701,6 милиона долара и већа је за око 16 одсто него 2009.

Извоз из Србије повећан је чак за око 55 одсто у односу на претходну годину и његова номинална вредност је 541,1 милион долара. Увоз је повећан за око девет одсто у односу на 2009. и достигао је 2.160,5 милиона долара.

Негативни салдо у трговини Србије са Русијом забележен је у висини од 1.619,4 милиона долара. Тај раскорак је због великог увоза нафте и гаса из Русије - скоро половину увоза, тачније 43,3 одсто чини нафта, а 30,7 одсто гас.

Русија је шести партнер Србије код извоза са учешћем од 5,49 одсто, а први у увозу - 12,85 одсто. Покривеност увоза извозом достигао четвртину, подсетио је Ђурић.

У нашем извозу у Руску Федерацију доминирају воће, лекови, акумулатори, подне облоге, бакарне цеви разних профила, гуме за возила ..., а у увозу из Русије нафта, неки деривати и гас, алуминијум, минерална ђубрива... Извоз јабука је готово учетворостручен, а захваљујући ПКС наше воће доспело је и на рафове великих трговинских ланаца.

Највећи извозници из Србије у Русију су Хемофарм - Вршац, Таркет - Бачка Паланка, Фармаком МБ - Шабац, Ваљаоница бакра - Севојно, Гоша - Смедеревска Паланка, Тигар - Пирот, СИМПО - Врање, ФБЦ Мајданпек, ЕНИА - Бачка Паланка, Москомерц - Београд.

Међусобна бесцаринска трговина важи за око 96 одсто робе из Царинске номенклатуре, према Споразуму о слободној трговини СЦГ и РФ из августа 2000. године, подсетио је Ђурић.

На заседању Међувладиног српско-руског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, које је одржано у новембру 2008. у Москви, усаглашен је нови списак производа који треба да се нађу на режиму слободне трговине, међу којима се помиње и намештај.

Копредседници српске и руске стране Међувладиног комитета потписали су усаглашене листе 3. априла 2009. године, од када су почеле и да се примењују.

На заседању МК, одржаном у октобру 2010. у Москви, договорене су нове листе изузетака, према којима ће бити повећан број производа на слободном режиму, а ратификација се очекује у првом кварталу 2011, најавио је Ђурић.

Побољшању међусобне размене допринеће, без сумње, и учешће привредника из Србије на највећој специјализованој сајамској изложби у Русији и источној Европи „Продекспо” која је од 7. до 11. фебруара одржана у комплексу Експоцентар у Москви, где је више од 2.200 компанија из 60 земаља из целог света представило најновија достигнућа у прехрамбеној индустрији.

Циљеви су ове сајамске приредбе, која се одржава већ 16 година, трговина, пословни контакти, престиж, промоција и истраживање.

Прошле године је на сајму било више од 60.000 посетилаца, међу којима су 85 одсто стручњаци из прехрамбене индустрије.

ПКС је организатор заједничког наступа привреде Србије на овом сајму, а на њеном штанду се представило 13 фирми.

Наше фирме су се на овој сајамској приредби упознале и са будућим потребама и захтевима руског тржишта ради повећања пласмана српских производа и услуга.

Истовремено су и „тестиране могућности” српских предузећа у односу на светску понуду, а циљ је био и стварање бољег имиџа тих фирми и њихових водећих производа, како би могле да успешније послују на огромном тржишту Русије, Белорусије и Казахстана од 170 милиона потрошача на коме имамо преференцијални статус.

Досадашње активности и залагања привредника, уз велику помоћ и Представништва ПКС, показали су да су значајни продори могући, али се никада не сме сметнути с ума да је и то тржиште пробирљиво и захтева врхунски квалитет као и земље ЕУ.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер