Србија на 35. месту од укупно 45 земаља Европе и централне Азије по Барометру слободе за 2018. годину

Србија је на 35. месту од укупно 45 земаља Европе и централне Азије по Барометру слободе за 2018. који рангира земље по степену политичких и економских слобода и владавине права.

Србија је најниже оцене добила из слободе медија, независности правосуђа, корупције и имовинских права, уз коментар да су демократски стандарди и слобода медија у убрзаном паду и да се ионако слаба независност судства погорошава неефикасним реформама и корупцијом.

По Барометру слободе фондације Фридрих Нојман најбоље су рангиране Швајцарска, Норвешка, Финска, Холандија и Ирска, а пет последњих места заузимају Киргистан, Турска, Азербејџан, Русија и Таџикистан.

Од бивших југословенских република најбоља је Словенија која је на 21. месту. Од Србије су боље и Хрватска (30) и Црна Гора (33), а лошије су оцењене Македонија (36) и БиХ (40).

Гледано по критеријумима Србија је најслабија у домену владавине права и налази се на 37 од 45 места.

У поређењу са земљама региона по владавини права боља је од Албаније (38) и БиХ (39), али је лошије рангирана од Словеније (18), Црне Горе (31), Хрватске (32) и Македоније (34).

На врху табеле по владавини права налазе се Финска, Норвешка, Швајцарска, Шведска и Холандија, а на последњих пет места Таџикистан, Украјина, Молдавија, Русија, Турска, и Киргистан.

По политичким слободама Србија је на 32. месту тик испред Албаније (33) и Црне Горе (34), БиХ (38) и Македоније (39). Боље од ње су Словенија која је на 13. и Хрватска на 26. месту табеле.

Највише политичких слобода има у Норвешкој, Холандији, Шведској, Данској и Финској а најмање у Киргистану, Турској, Русији, Азербејџану и Таџикистану.

Када је реч о економским слободама Србија је на 35. месту.

У региону је убедљиво најбоље рангирана Македонија која је осма на табели, а у првој половини табеле налазе се још и Румунија (14), Албанија (18) и Бугарска (21). Црна Гора је на 31. месту.

Слабије од Србије на листи економских слобода рангиране су Словенија (37) и Хрватска (41).

Последње су на табели Француска, Украјина, Грчка и Италија, док су економски најслободније Швајцарска, Грузија, Ирска, Естонија и Исланд.

Србија је у области "Политичких слобода" за "Слободу и правичност избора" добила оцену 7,5. У анализи прилика у Србији се наводи се изборни процес погоршао четврту годину за редом у Барометру слободе.

"Слабљење демократских изборних институција, злоупотреба власти и државних ресурса, повећање контроле над медијима и нерегуларности на изборни дан означили су неједнаке услове за политичке партије. Грађани су у окружењу сталних избора, често ванредних, које владајућа партија користи да консолидује власт и скрене фокус с управљања државом", наводи се у извештају

Додаје се да су изборе у Београду прошле године обележили пристрасно медијско покривање владајуће партије, замагљивање линије између кампање и регуларних активности државних званичника, застрашивање бирача и преваре у изборном дану.

Србија је добила оцену 5,83 у области "Одсуство неуставних вето актера", окоја се односи на то колико неформалне групе могу утицати на поличке одлуке.

"Доношења одлука у Србији је под ефективном контролом изабраних државних званичника. Ипак, концентрација власти у уставно церемонијалној улози председника и слаб систем поделе власти ометају демократске институције и владавину права", наводи се у извештају

Оцењује се да је политизација судства увелико спутава његове контроле функције, док су блиске везе владајуће елите и појединих компанија успостављене тако да погодују њиховим личним користима.

По питању "Медијских слобода" Србија је добила оцену 5,1 уз коментар да су "демократски стандарди, слобода и независност медија у Србији у убрзаном паду".

Подсећа се да је позиција Србије на листи Репортера без граница пала за 10 места и да је најнижем месту међу земаљама Западног Балкана.

"Владајућа елита не оклева да злоупотреби правне - или употреби ванправне - инструменте да се суочи с оним који су критични према влади и/или председнику Александру Вучићу", наводи се у Барометру слободе.

У "Владавини права" за "Независност судства" Србија је добила оцену 2,92.

"Независност судства у Србији је на веома ниском нивоу и погорошава се услед непостојећих или поновљених спорих, плитких и неконзистентних реформи, одсуства политчке воље за спровођење или поштовање закона, као и преко различитих притисака изван владе, попут организованог криминала или нереформисаних делова 'дубоке државе' или корупције, непотизма или кронизма", наводи се у извештају.

У области "Корупција" Србија је добила оцену 4,1. Србија ради и мање него што је реалистично могуће да се постепено смањи мито, наводи се у извештају.

"Заробљеност кључних институција (укључујући оне који би требало да буду независне) и кључних позиција у јавном сектору (који је сам веома велики и тек деломично корпоратизован) лојалним људима владајуће партије омогућава огромно поље за нетранспаренте мегапројекте док се смањује поље за истраживање навнодних нерегуларности", додаје се у извештају.

За "Заштиту људских права" Србија је добила оцену 6,12.

Наводи се да се по питању људских права у Србији приметни различити трендови. На пример, у образовању су позитивне ствари образовање на језику мањина или инклузија деце миграната, док се, с друге стране "допуштају прилично очигледни корупција, куповина диплома и плагијати".

Додаје се да је трговина људима и даље велики проблем, док је, упркос расту екстремизма и говора мржње, заштита мањина у просеку боља.

Наводи се да су сексуалне мањине недавно имале највећи напредак са редовним Парадама поноса и узмицањем хомофобних наратива у медијима. Најгори је развој у слободи мисли и изражавања, што је повезано са смањењем медијских слобода и повећаном цензуром код јавно финансираних уметничких радова.

У "Економским слободама" за "Безбедност власничких права" Србије је добила оцену 4,6 пошто се наводи да приватна својина није одговарајуће заштићена, док правосуђе није независно од снажних спољних утицаја.

"Случај Савамале из пролећа 2016, који је показао до које мере су владине службе наведене да служе појединим приватним интересима, још није решен услед опструкције и мањка политчке воље", наводи се у извештају.

С друге стране, правно спровођење уговора је неефикасно услед одлуговлачења и скупих правних процедура.

За "Величину владе" Србији је дата оцена 6,21, а за "Регулисање кредита, рада и пословања" 6,25.

У Барометру слободе се наводи да повољно окружење за пословање у Србији и даље недостаје, са навећим изазовима који долазе из ниског нивоа владавине права, парцијалног спровођења прописа и корупције.

"Услед повећане централизације политичких овлашћења, Србија показује неке карактеристике заробљење државе у којој рестриктивна правила важе само за оне који немају добре политичке везе", наводи се у извештају.

Оцењује се да су реформе спроведене последњих година углавном побољшале ситуацију великим компанијама које имају могућност да директно контактирају политичаре.

За "Слободу спољне трговине" Србија је добила оцену 8,74. Царине су углавном ниске, али постоје нецаринске трговинске баријере с компликованом стандардизацијом и процедурама издавања дозвола.

Наводи се да је Србија једна од ретких европских држава које није у Светској трговинској организацији, пошто су преговори о учлањењу обустављени 2013. због потпуне забране продаје ГМО производа.

Царинска служба је неефикасна, док су царински званичници склони корупцији и политичком утицају што људима с добрим политичким везама даје предност над конкуренцијом.

(Бета)