Нова.рс: Србија Кинезима дугује барем 8 милијарди долара – плаћаће наши потомци

Србија ће Кини за 20 или 25 година на име потраживања за разне кредите морати да плати преко осам милијарди долара, подаци су који су представљени у оквиру истраживања рађених за кинеско инвестирање широм Европе, међу којима је и Србија.

Група аутора, међу којима и наш Стефан Владисављев из Београдског фонда за политичку изузетност истраживали су кинеске инвестиције широм Европе, међу којима и Србија. Подаци за Србију прилично су забривањавајући: на име потраживања, закључно са децембром 2020. године, Србија ће Кини морати да плати преко осам милијарди долара како би сервисирала своје дугове. Оно што ствара додатни разлог за забринутост јесте чињеница да је држава Србија приказала ова потраживања у износу готово дуплом мањем од поменуте цифре.

Стефан Владисаљев је у изјави за Нова.рс подвукао да су ови резултати плод великог истраживања, те да је неупитно да Србија има ова потраживања.

„Скупљао сам све уговоре који су потписани и пројекте који су имплементирани како бих утврдио која су реална потраживања. Када се сабере сви уговори, добија се цифра која износи преко седам милијарди евра, односно осам милијарди долара. Ова база је јавно доступна свима и она је рађена закључно са децембром 2020. године. То значи да ће са новим обилазницама које се граде око Лознице и Милановца и градњом пута Голубац-Пожаревац само повећати“, рекао је Владисављев и додао:

„У питању су дугорочне обавезе које ће Србији у уговорном периоду доћи на наплату. Може да се деси да неки од пројеката не буде реализован попут термоелектране ТЕНТ Б, од ког се одустала. Дакле, то нису дуговања тренутна, већ дугорочне обавезе које ми имамо према кинеским банкама“, казао је Владисављев.

Пројекти који су укључени у ово потраживање су бројни: Фрушкогорски коридор, брза железница Београд-Будимпешта (883 милиона евра), аутопут Београд-Зрењанин, пут Иверак-Лајковац, Пупинов мост (360 милиона евра). Такође укључени су пројекти изградње аутопута Милош Велики и Костолац Б2 (преко 600 милиона евра). У питању су искључиво позајмице.

Поред тога, истраживање је покрило и разне гринфилд инвестиције, односно инвестиције где градња креће од нуле, од ледине. Овде су укључене разне фарбике за рециклирање, аутомобилске индустрије…

Однос Кине према Србији, односно статус који је наша држава омогућила инвеститорима из те земље, можда најбоље осликава стање на градилишту фабрике Линглонг. Још пре открића да вијетнамски радници, благо речено, трпе мобинг од кинеског послодавца, медији су имали прилику да се непосредно увере да за инвеститора са Истока не важе заони државе домаћина.

Оправдање за агресиван приступ гостију из Кине нема, а док надлежне институције ћуте повлађујући кинеским партнерима, све чешће се може чути да узрок нервозе и ометање новинара лежи у чињеници да се поједини објекти Линглонга подижу без грађевинске дозволе, те да за поменуту фабрику гума није урађена званична процена утицаја на животну средину, што је уједно и предуслов за њено добијање.

Поред афере око Линглонга, вредно је напоменути да Србија скупо набавља кинеске вакцине „Синофарм“. Србија је највећи број вакцина увезла управо од кинеске компаније Синофарм, због чега је ова азијска држава постала земља са којом Србија има најинтезивнију сарадњу у фази сузбијања коронавируса.

Из свега овога можем о да закључимо да су управо овакви аранжмани дозволили кинеским инвеститорима да се понашају како желе у Србији, али и још једном показало у каквој ће се тешкој ситуацији Србија наћи када потраживања стигну на наплату.

(Нова.рс)