Срби у енклавама: Плашимо се да ће нас држава отписати

Срби у енклавама кажу да Србија није искористила време да ојача своје институције на КиМ

На Косову и Метохији скоро да не постоји Србин који није очекивао негативно мишљење Међународног суда правде. Свесни су да једанаест година Србија не живи на Космету, да је независно Косово пројекат западних земаља, а да Србија период међународног протектората није искористила за јачање сопствених институција.

Срби који живе у енклавама кажу да су државне интересе на Космету заступали људи без кредибилитета приписујући себи епитет самозваних лидера чиме су ионако разједињену и умрвљену српску заједницу све више гурали у чељусти косовских институција. Плаше се да ће их држава оставити, да ће рећи "имају своју државу нису наша брига".

Апсолутна већина уверена је да "статус српске заједнице у оквиру Косова није решен", да ће наставити да трпе, јер су то научили, али очекују да власти из Београда направе рез, тако што ће укинути фантомске непостојеће институције. Траже да се та средства преусмере у развој образовања и здравства, посебно у развој малих породичних и средњих предузећа и развој пољопривреде посебно у изолованим енклавама попут Велике Хоче и Ораховца, Гораждевца код Пећи, Видања код Клине, Бостана код Новог Брда, Врбовца у витинској општини, Ранилуга у каменичкој, Партеша и Шилова у гњиланској и Племетине и Прилужја у вучитрнској општини.

Веселин Парлић, приватник из Неродимља код Урошевца, каже: „Једанаест година трпим и истрајавам да се вратим на своје у Неродимље. Нисам бежао у централну Србију. У послератном периоду родило ми се овде на Косову четворо унучади. Ту су, и ту ће остати. Не плашим се намета ни, како народна вели, чизме туђина, али се плашим да ће нас Србија и Београд отписати“. Парлић додаје да познаје мало оних Срба који ће због мишљења МСП напустити КиМ.

Дејан Баљошевић, произвођач вина из Ораховца, вели да у Ораховачкој жупи не постоји Србин који није знао да ће МСП донети негативно мишљење: „Не плашимо се "притисака без пардона" које ће Албанци сада у име државе наметати. Некако смо постали јачи и одлучнији да по сваку цену опстанемо у жупи“.

Љиљана Јокановић, професорка Средње економско-трговинске школе из Приштине, апелује на власти из Београда да под хитно укључи људе од струке, знања и звања у решавање статуса српске заједнице на Косову и Метохији.

Ранко Костић из Видања код Клине каже да је Косово колико албанско, толико и српско: „У Метохији су одвајкада одзвањала звона са цркава и манастира. Тако ће и остати. У Видању се вратило стотинак српских породица. Ту су повратници и у Дрсник, Грабац, Долац, Бичу, Грабац… Има нас више од 1.500. Лично сам сав свој капитал као и већина мојих комшија уложио овде на дедовини. Немам намеру да се било куда селим“.

Будимир Гуџић из Добротина код Липљана каже да никада неће признати независно Косово и да ће бити последњи који ће с кофером напустити централни део Косова.

(Блиц)