петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Срби неће у Косовске безбедносне снаге?
Хроника

Срби неће у Косовске безбедносне снаге?

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 23. новембар 2010.

Мала је Иако имају свог представника у надлежном косовском министарству, заинтерсованост српске заједнице за приступање Косовским безбедносним снагама (КБС) је мала. 

Од две хиљаде припадника, колико их тренутно има у Косовским безбедносним снагама (КБС), њих 165, односно 8,5 одсто је из редова мањина, али само 14 из српске заједнице. Иако је на место заменика министра за КБС постављен Владимир Тодоровић, између осталог и зато да би се интересовање његових сународника за КБС повећало, косовски Срби о приступању снагама имају различите ставове. 

(Не)спремност за приступ КБС-у 

Примера ради Миле Николић, расељено лице који са супругом, двоје деце и мајком већ 12 година живи на Брезовици, спреман је да постане члан тих Косовских безбедносних снага. „Спреман сам да прођем обуку. Ја мислим да им је та обука у Урошевцу или Пећи... Спреман сам и тамо да останем те три недеље колико им траје обука“, каже Миле. 

Драган Маринковић из околине Гњилана, међутим, не мисли тако и то, како каже, из више разлога. „Прво, зато што сам финансијски обезбеђен, а друго јер сматрам да то није потребно у једној таквој средини као што је Косово. То може да проузрокује велике проблеме између српске и албанске заједнице“, оцењује Драган. 

Стриктни НАТО стандарди 

Директор канцеларије за односе са јавношћу у Министарству Косовских безбедносних снага Ибрахим Шаља, каже за Дојче веле да број Срба заинтересованих за КБС расте. „У почетку није био довољан број заинтересованих Срба, а касније их је било више. У свакој регрутацијској кампањи број је све већи и већи“, тврди Шаља. 

За припаднике свих мањинских заједница постоје олакшице када је реч о пријему у КБС. Међутим, морају се испунити стандарди о којима главну реч воде стручњаци НАТО. „То су школовање, психо-физичке и здравствене способности и подобна биографија“, објашњава Шаља. „То раде надлежне службе Кфора, пошто ми на Косову немамо службу која проверава биографију и подобност регрута. Сви ти услови, који се стриктно морају испунити и испоштовати, утичу да број примљених људи буде мањи”, објашњава представник косовског Министарства. 

Предвиђено је да Косовске безбедносне снаге броје укупно 2.500 активних припадника и 800 резервиста. Њихов задатак је да спроводе операције у случају кризе на Косову и у иностранству, помажу цивилним властима приликом елементарних непогоде и другим ванредним приликама.
(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер