|
Nemačka vojska je u velikoj reorganizaciji, a njeni prioriteti su usmereni na dešavanja na istoku Evrope i na zahtev za formiranje zajedničke evropske vojske za koju Nemačka ozbiljno lobira.
Posle holandskih trupa Kfora, svoj odlazak sa Kosova i Metohije juče su najavili i Nemci. Nemački Kfor trebalo bi da se potpuno povuče do kraja iduće godine, ali deo oficira Bundesvera ipak će ostati na Kosovu u sastavu misije Kfora, kao instruktori za obuku buduće vojske Kosova.
Nemački Kfor stacioniran je u blizini Prizrena, iza sebe ostavlja kamp na površini od 42 hektara, 23 zgrade sa 550 soba i smeštajnim kapacitetom za oko 1.200 ljudi. Deo kampa biće dat na raspolaganje za obuku BSK-a, mada će na dan odlaska Nemci kamp, simbolično, uz poštovanje Rezolucije 1244 „vratiti“ Unmiku, posle čega će biti prebačen na upravljanje opštini Prizren.
Kfor je 12. juna 1999. godine na temelju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN stigao na Kosovo sa 50.000 vojnika iz 39 država sveta. Godine 2007. taj broj je smanjen na 16.000, a danas je taj broj još manji i iznosi svega oko 4.600 vojnika iz 31 zemlje.
Američki padobranci pod vodstvom NATO-mirovne misije na Kosovu (KFOR) tokom vojne vežbe u blizini sela Ramjan, Kosovo, 27. maja 2015. godine.
Zona odgovornosti Kfora podeljena je na pet regiona: Sever pod upravom Francuza, Istok pod komandom SAD, Jug pod zapovedništvom Nemačke, Zapad pod upravom Italije i Centar kojim komanduje Velika Britanija.
Holandski sastav koji je otišao sa Kosova brojao je 4.000 vojnika, dok je nemački, koji je u početku imao 7.000 vojnika, sada sveden na 1.500. U neku ruku broj vojnika Kfora, koji sada operišu na Kosovu i Metohiji, srazmeran je broju pripadnika bezbednosnih snaga Kosova (KBS), u čijem sastavu je 4.000 ljudi, od čega su 2.500 aktivni pripadnici.
Odlazak Holanđana nije izazvao toliko pažnje koliko odlazak Nemaca sa Kosova, pa je pitanje zašto su Nemci odlučili da napuste vojnu misiju na Kosovo, posebno jer su jedan od pet stubova NATO-a na Kosovu?
Vojni analitičar Andrej Mlakar kaže da Kfor svoje snage smanjuje već duže vreme u okviru procena bezbednosti rizika i to samo po sebi nije novina. Razlog je taj što se smatra se da je rizik po bezbednost sada mnogo manji u odnosu na prethodni period i u tom segmentu nema ništa sporno. Mlakar, međutim, kaže da je akcenat na odluci Nemaca da izađu iz ove vojne misije.
„Nemačka je bila jedna od velikih protivnika formiranja vojske Kosova, jer veruju da su postojeće KBS sasvim dovoljne i da nema potrebe za samostalnom vojskom. Drugi razlog je sama reorganizacija nemačke vojske. Nemačka je prvi pust posle deset godina objavila takozvanu belu knjigu u kojoj je navela šta su joj budući prioriteti, a to su terorizam, izbeglički talas, a treći je aneksija Krima i problem Rusije. To su tri segmenta u kojima nemački Bundesver namerava da planira vojsku i da je usmerava prema tim potrebama“, navodi Mlakar.
Naš sagovornik dodaje da dodatne razloge treba tražiti i u tome da je Nemačka već poslala veliki vojni kontigent u Litvaniju i Estoniju, a da isti sprema i za Poljsku.
„To su velike snage koje će zahtevati rotaciju vojske na svakih šest meseci. Osim toga oštra polemika se vodila u nemačkim medijima i oko mirovnih misija u kojima Nemačka učestvuje. Njihova javnost ne smatra više da su oni nacija ’neimari pod oružjem‘, već da Nemačka treba da zaboravi svoju ratnu prošlost i sve ono što se dogodilo od 1939. do 1945. godine. Traži se da se armija suoči sa novim realnostima i da krene čak i u borbene misije. To se pre svega odnosi na ono što se dešava na istoku Evrope, pa čak i u okviru zahteva za formiranje zajedničke evropske vojske za koju Nemačka ozbiljno lobira“, navodi Mlakar.
Naš sagovornik ističe i da nemačka armija iznutra ima ozbiljne probleme, kao i da se trenutno protiv 300 vojnika vodi istraga zbog veličanja Hitlera, što je posledica narastanja desničarskih pokreta u državi.
Smanjenje trupa Kfora na Kosovu i Metohiji počelo je još 2002. godine kad je iz sedišta NATO-a saopšteno da je „Kosovo doseglo stepen bezbednosti, te da je stanje takvo da je moguće početi sa smanjenjem boja učesnika te vojne misije“. Dve godine kasnije situacija na terenu ih je demantovala kad su Albanci 17. marta 2004. godine za samo dva dana uspeli da zapale i unište oko 800 srpskih kuća i 29 srpskih svetinja, a na hiljade Srba nateraju u izbeglištvo. Posle toga odlučeno je da se misija Kfora ne smanjuje do daljnjeg, ali je ta odluka 2010. godine naglo promenjena i smanjenje misije je nastavljeno.
(Sputnik – Brankica Ristić)
|
.jpg)
