уторак, 04. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Спутњик: Да ли је претварање Аја Софије у џамију Ердоганова освета?
Хроника

Спутњик: Да ли је претварање Аја Софије у џамију Ердоганова освета?

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 04. јул 2020.

 Турски председник Реџеп Ердоган изазвао је САД, и Европи, и читав хришћански свет. По свему судећи, он се припрема да званично најави повратак статуса џамије једној од најважнијих и најстаријих грађевина у Истанбулу - музеју Аја Софија. Зашто је ово потребно турском вођи и може ли ово некако утицати на његову позицију?

Државни савет Турске завршио је саслушање о претварању Аја Софије у џамију. Званично ће објавити одлуку за 15 дана, али ће, према неким извештајима, она бити позитивна. Питање ће бити предато председнику Реџепу Ердогану који ће имати последњу реч поводом овога. Ово је одлука једне од највиших правосудних инстанци у земљи.

Турска освета

Аја Софија је саграђена за време императора Јустинијана у 6. веку (тада се звала „Јустинијанова базилика“). За више од 14 векова постојања, она је доживела величанствене историјске догађаје (у њој се 1054. догодило званично раздвајање цркава на Источну и Западну), преживела је три империје: Византијску, Латинску и Османску.

За време последње империје претворена је у џамију, и тек 1935. године за време Ататурка, претворена je у музеј. Истовремено је уклоњено малтерисање на зидовима које је урађено за време Османског царства, и враћени су древни византијски мозаици, који су захваљујући томе сачувани на зидовима. И од тада је Аја Софија једна од главних знаменитости Истанбула (музеј је само прошле године посетило скоро 3,7 милиона људи).

Међутим, бројни муслимански лидери у Турској одувек су се залагали за то да се овом здању врати духовни значај.

„Наравно да желимо да храм отвори своја врата за муслимане који се моле. Алах жели да Свету Софију вратимо у првобитно стање“, изјавио је министар правде Турске Абдулах Гул. Очигледно заборавивши на то да муслимани већ могу да се моле овде, где им је додељен мали део просторија и на то да је првобитно стање храма хришћанска катедрала, која је саграђена пре појаве ислама.

Алах жели да Свету Софију вратимо у првобитно стање, изјавио је турски министар правде, заборавивши да је већ одвојен део за муслиманске молитве

Међу онима који желе да некадашњу катедралу претворе у џамију је био и сам Реџеп Ердоган, а бројни стручњаци пишу да је сада његова жеља комбинована са спољнополитичком потребом. Турски председник види промену статуса Аје Софије као одговор Западу, са којим Ердоган у последње време не сарађује баш најбоље.

Ово може бити Ердоганов одговор Американцима, који не само да одбијају да испуне уговор о испоруци најновијих авиона и да напусте Сирију, него и тиранишу Палестинце (које би Ердоган као самопроглашени заштитник свих муслимана требало да заштити). Тако је прошле године турски председник већ рекао да би могао вратити Аја Софији статус џамије ако Трамп призна суверенитет Израела над Голанском висоравни и Јерусалимом. Амерички председник је признао суверенитет и сада турски султан мора да одржи своју реч.

Промена статуса Аја Софије је и одговор Грцима. Они се усуђују да претендују на део Егејског мора, као и да протестују против покушаја Анкаре и Триполија да поделе територијалне воде на источном Медитерану на такав начин да спрече Кипар да постави цевоводе потенцијалних налазишта уз обалу, заобилазећи Турску.

Ово је и одговор Французима, којима се из неког разлога не свиђа жеља Турске да преузме контролу над Либијом и контролише либијске угљоводонике, као и прилив афричких миграната у ЕУ. И генерално, ово је одговор Европљанима, који не само да одбијају да прихвате Турску у велику европску породицу, већ и захтевају да Ердоган обустави гоњење турске опозиције и врати демократију у земљу.

Нова-стара Турска

Ако се прати ова тачка гледишта, онда се са Ердоганом може постићи договор (вероватно је делимично и због овога одложено објављивање одлуке Савета). Међутим, поред спољнополитичког аспекта у мењању статуса Аје Софије, постоји и унутрашњи политички аспект, који је за турског председника много важнији.

Да, Запад позива Турску да поштује целу историју територије на којој се налази. „Позивамо турску владу да задржи статус Аја Софије као музеја, у знак поштовања према осећајима верника и разноврсној историји која је на крају и обликовала данашњу Републику Турску“, изјавио је државни секретар САД Мајк Помпео. Међутим, проблем је у томе што Ердогану и његовим гласачима није потребан такав облик Турске.

Један од коментатора Помпеове објавио оставио је веома кратку поруку: заставу Републике Турске, која прелази у заставу Османске империје са натписом „дуге године живота“. У ствари, Ердоган то и ради: руши темеље републике, претвара земљу поново у религиозно ауторитарни султанат, реинкарнацију Османског царства. А у оквиру политике, сасвим су логични кораци поводом уклањања секуларних симбола, на пример, враћање некадашњој кључној џамији царства њен религијски статус.

Наравно, неко може рећи да ће се „секуларна Турска завршити када буду секли главе неверницима на трговима, а жене без марама се неће моћи појавити у Истанбулу“. Али Турска није Авганистан ни Саудијска Арабија, и Ердогану не одговара да плаши европске бизнисмене. А што се тиче мараме, она је већ постала неопходни део дрес кода у изборном штабу председника у Истанбулу пре неколико година.

Ердоган не жури. Исламизација јавног живота Турске се одвија постепено, корак по корак. Сада је на реду Света Софија.

Само Ердоган може спасити музеј

И није искључено да ће овај корак бити направљен. Макар зато што нико заиста не може заштити музеј.

Да, хришћанске државе су против. Неко се изражава дипломатски (као Помпео), а неко оштрије. Министарка културе Грчке Лина Мендони је изјавила да промена статуса музеја „подстиче на религиозни и националистички фанатизам“.

Међутим, са правног становишта, Турска нема никаквих обавеза према страним земљама у вези са питањем музеја. Стога Министарство спољних послова Турске тврди да је то искључиво унутрашња ствар земље. А Анкара се радује да демонстративно, у јавности заштити тај суверенитет од спољних сила, посебно од Грчке.

„Грчка није отворила ниједну џамију за молитве у Атини, где живи на десетине Турака и муслимана, зато нека се смири. Грчка није у могућности да даје никакве савете Турској - толерантној земљи, на чијој се територији налази много цркава и синагога“, пише турски лист Дејли сабах.

Можда би играчи у Турској, на пример, лидери хришћанских цркава, могли да кажу свој став. Међутим, реалност је таква да се хришћански јерарси у Истанбулу плаше да се супротставе Ердогану. Па су зато заузели споран став.

„Шта ја могу да кажем као хришћански свештеник и грчки патријарх у Истанбулу? Уместо да нас обједињава, наслеђе старо хиљаду и по година нас раздваја. Тужан сам и шокиран“, рекао је патријарх Вартоломеј, који је недавно унео раскол у православље преко признања секте под називом „Православна црква Украјине“

А главни у Цариградској патријаршији Јерменске апостолске цркве Исак Други у потпуности је подржао идеју Ердогана. Само га је понизно замолио да обезбеди место за молитву хришћана у будућој џамији - као својеврсну демонстрацију јединства верника (занимљиво је како он замишља молитву хришћана у џамији).

Једина шанса музеја да се сачува као музеј (што значи и да спаси своје хришћанске мозаике и слике, којима сигурно није место у џамији) може бити Ердоганова жеља да се покаже као великодушни председник, човек мира и духовно савремени лидер који поштује толерантност и културну разноврсност. Да ли постоји шанса за то, сазнаћемо ускоро.

(Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер