Шпигл: Грчкој прети масовно сиромаштво

Грчка штеди и број људи који живе у крајњем сиромаштву убрзано расте. Хиљаде грађана се хране у народним кухињама. Поред финансијског, земљи преди и социјално банкротство, пише „Шпигел онлајн“.

У опширној репортажи из Грчке Шпгел онлајн, поред осталог, пише:

„Борба за преживљавање у овом случају траје 29 минута. Тачно у 15 часова свештеник Андреас отвара народну кухињу у центру Атине. Ред гладних у том тренутку протеже се преко великог трга све до улице. Гладни свих узраста стрпљиво чекају – пензионери и незапослени, мајке са децом, усељеници – и они са дозволом боравка, и илегалци. После непуних пола сата свих 1.200 оброка је подељено и десетине људи гладни одлазе у нади да ће следећи пут имати више среће.

Већ недељама хиљаде огорчених Грка демонстрира пред парламентом и сукобљава се са полицијом. На људе у тамним уличицама центра Атине нико не обраћа пажњу. Притом свештеници имају пуне руке посла – на око 400 места отворили су народне кухиње.

Од 960 хиљада грчких фирми њих 930 хиљада нема више од четворо запослених, каже Савас Роболис, професор политичке економије. То су мала предузећа која нису конкурентна и која раде или пружају услуге за три и по милиона домаћинстава у Грчкој. Када падну приходи тих домаћинстава, аутоматски се смањује потражња за робом и услугама тих малих фирми. Према Роболисовим речима управо се то и догодило – прошле године затворено је 60.000 тих мини-фирми, процењује се да ће их ове године бити затворено најмање толико.

Број незапослених повећан је прошле године за 230.000 и незапосленост је достигла 14,8 одсто. Од тренутно 800.000 незапослених само 280.000 има право на помоћ. То је, поред осталог, у Атини довело до повећања броја бескућника за четвртину.

Очекује се да ће до краја године број незапослених порасти на 17 до 18 процената. Званично, процењује се да је стварна незапосленост до 23 одсто.

Осим плавог мора, плажа, мало маслиновог уља и фете Грчка економски нема шта много да понуди. Мотор друштва је зато приватна потрошња и од ње зависи 70 одсто привреде, каже се у најновијем истраживању Фондације Фридрих Еберт.

Међутим, због кризе потрошња је у прошлом кварталу смањена за 8,6 одсто, промет у трговини на мало мањи је за 12 одсто, 65 хиљада радњи је затворено. До 2015. године, до када ће се у пуној мери осетити последице мера штедње, стандард запослених и пензионера смањиће се за 40 процената у односу на 2008, годину, израчунао је професор Роболис, пише „Шпигел онлајн“.

Шпигел онлајн се бави и приступом Берлина финансијској кризи у Европи и пише:

„Као менаџерка еврокризе канцеларка Ангела Меркел до сада није била убедљива. Шеф немачке централне банке, Бундесбанке, не види јасну стратегију владе, европски политичари, као на пример холандски министар финансија, захтевају од канцеларке одлучније потезе, а на крају је и бивши канцелар Хелмут Кол критиковао Меркелову. Према информацијама „Шпигла“ бивђи канцелар оштро је критиковао њену европску политику и оценио је као „веома опасну“.

А недељник Штерн у онлајн издању пише о томе да све већи број људи, у страху због еврокризе, купује злато и додаје да се и ту крију опасности:

„Они који купују злато морају да размисле колико им је сигурности потребно. „Улагање у злато је шпекулативно, јер његова цена у сваком тренутку може да падне. Зато би они опрезнији инвеститори требало да размисле колико ће новца уложити у злато“, каже Габријела Шмиц из Централе за заштиту потрошача у Хамбургу.

Осим тога, ко улаже у злато мора да размисли у ком виду ће га куповати – да ли ће купити златнике, полуге, улагати у неки фонд или купити акције неког рудника злата.

У принципу, правило гласи: што је мања количина, то је већа разлика између куповне и продајне цене. Онај ко купује златнике мора да рачуна да ће их платити скупље и зато цена злата и након куповине мора добро да порасте да би се набавка исплатила. Примера ради: додатак на цену златника који тежи десетину унце, дакле има три грама, износи 27 процената. Практично, то значи да цена злата мора да порасте 27 процената да би купац , приликом продаје, добио новац који је уложио у куповину златника. Наравно, важи и обрнуто – уколико цена злата почне да пада губитак се због оних додатних 27 одсто на цену само повећава“, пише „Штерн“.

(Дојче веле)