недеља, 23. фебруар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > СПЦ обележила 10 година од избора Иринеја за 45. патријарха; Патријарх Иринеј: Никад није било лако бити патријарх, данас посебно боли што се Црна Гора одриче Србије
Хроника

СПЦ обележила 10 година од избора Иринеја за 45. патријарха; Патријарх Иринеј: Никад није било лако бити патријарх, данас посебно боли што се Црна Гора одриче Србије

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 22. јануар 2020.

 БЕОГРАД - Српска православна црква обележила је данас 10 година од избора Иринеја за 45. патријарха, а поглавар СПЦ казао је да никада није било лако бити српски патријарх, те да данас посебно боли што се "Црна Гора одриче Србије", али и да су невоље у тој земљи пробудиле народ да брани своје светиње.

На свечаности којом је обележено и 60 година Иринејевог монаштва и 45 година од како је епископ, приказан је документарни филм о његовом животу и представљена фотомонографија "Патријарх српски Иринеј".

Патријарх је рекао да је данас тешко бити на високом месту, да је тешко бити домаћин куће, па и патријарх, али да снага и моћ српског патријарха никада није била у њему, већ у сили и благодети Божијој и Сабору.

Навео је и да данас дубоко боли што се Црна Гора, коју је назвао некадашњом ''елитом српског народа'', одриче Србије.

Једна угледна личност из Црне Горе рекла ми је:'остав'те се приче да су Црногорци Срби'! А шта друго могу бити него Срби

''Једна угледна личност из Црне Горе рекла ми је:'остав'те се приче да су Црногорци Срби'! А шта друго могу бити него Срби'', упитао је патријарх и додао да су ''невоље у Црној Гори'' пробудиле тамошњи народ.

''Као што каже Његош:удар нађе искру у камену. Нађена је искра која је заискрила и народ се пробудио и брани своје светиње'', рекао је патријарх и захвалио присутнима на свечаности која је за њега била изненађење и ''велики тренутак''.

Испричао је да, док је био епископ нишки, никада није помислио да ће постати патријарх, те да му је и данас помало жао што је пре 10 година напустио епископију коју је водио 35 година.

Он је рекао и да су данашња времена веома тешка и да има проблема у самој цркви, али и у српском народу који је данас, како је оценио, у тешком положају и има мало пријатеља, због чега је, "дубоко благодаран државном врху Србије који нашој земљи отвара пут према свету што се у великој мери и постигло".

"Србија полако стаје на своје ноге и надамо се да ћемо уз Божију помоћ повратити место и улогу који јој припадају'', рекао је патријарх.

Захвалио је држави што има разумевања за потребе Цркве, подсетивши да је у основне и средње школе после много година уведена веронаука, да је свештенство добило подршку у социјалном осигурању и да се помаже обнова и изградња светиња.

Пре пројекције документарног филма бивши амбасадор у УНЕСКО-у Дарко Танасковић подсетио је да је патријарх предводио литургије и молитве и посећивао све крајеве Србије, али и походио Србе у расејању, примао домаће и стране госте у Патријаршији, саветовао се са политичарима и другим посленицима.

"Био свуда и увек где је сматрао да му његово позвање и послање налажу. И тако неуморно пуних 10 година. Како се околности усложњавају, а градоносни облаци над православљем гомилају, све видљивије се појављују патријархова врлина смерности и смиренољубља", рекао је Танасковић.

Танасковић је цитирао академика Владету Јеротића да је ''однос државе и цркве одувек био сложен и често противречан, а да пример њихових релативно усклађених односа у Србији патријарх Иринеј данас покушава да прикаже као реалну могућност.

Директорка ''Службеног гласника'', који је коиздавач фотомонографије коју чини 10 томова са 15.000 фотографија, Јелена Триван је казала да едиција од 10 књига не представља само историју живота и рада патријарха Иринеја већ СПЦ.

Навела и да ће они који буду читали фотомонографију приметити колико су тешка времена и изазови пред којима је био патријарх у протеклих 10 година током којих су прослављени и велики јубилеји попут 1700 Миланског едикта, осам векова Ђурђевих ступова, шест векова Манасије...

Казала је да је било много тога и за бригу и много мудрих и тешких одлука, од могућег раскола у православној цркви у Украјини, до чињенице да је чинодејствовање на челу СПЦ обележила борба за наше светиње и народ на КиМ.

''Устоличени сте само две године после проглашења независности Косова, остављен вам је тежак терет који са радошћу носите и сваки дан се борите за Србе где год да живе'', рекла је Триванова и захвалила патријарху на смирености и на томе што мудро и храбро води СПЦ.

О патријарху Иринеју у филму чији је аутор директор Патријаршијске Управне канцеларије прота Стојадин Павловић, између осталих, говорио је и ректор нишке Богословије протојереј ставрофор Милутин Тимотијевић, који је за Танјуг казао да садашњи поглавар СПЦ одговара данашњем времену и да ''брод српске цркве носи на најбољи могући начин''.

''Личност патријарха сабира цео српски народ у својој личности и преко њега се пресецају све туге и среће. Он мора да носи све наше бриге, муке и невоље, молитвом и уздизањем ка Богу који нас може спасити у овом времену'', рекао је Тимотијевић.

Ињац: ринејева битка за јединство СПЦ, показао велику храброст

У протеклих десет година, колико је протекло од избора Патријарха Иринеја за врховног поглавара Српске православне цркви, СПЦ се суочила са бројним изазовима, од којих је највећи покушај нарушавања њеној јединства,на које је сматра верски аналитичар Жељко Ињац патријарх Иринеј одговорио великом храброшћу и оданости Србији и српском народу.

Ступио је на пећки трон после, у народу, вероватно, најомиљенијег српског патријарха, Павла, у време када су у региону формиране нове државе и тако се српска православна црква нашла пред новим изазовима.

"Иринеј је један од ретких патријараха који се нашао у таквом историјском моменту. Вероватно досад у историји Српске цркве није постојао овакав моменат", сматра верски аналитичар Жељко Ињац, упућујући на то да је формирање нових држава у региону оживело клановске аспирације у оквиру СПЦ .

Каже и да је патријарх успевао до сада да се са њима носи, али да ће се тек видети колико ће успети да се избори са, како каже, пројектом који има за циљ да разбије и српску цркву и српски народ како би се његов утицај минимизирао.

"То је нажалост све оно што се дешава што указује на значај патријарха Иринеја", истакао је Ињац у разговору за Танјуг.

Како каже, за разлику од времена претходног патријарха Павла, када је цркви, у ратном и страдалном времену за српски народ, красило јединство, сада су процеси такви да се у мирном времену црква покушава поделити на више делова,

Иринеј је, наводи Ињац, веома скроман и праведан човек , а посебно се истиче, каже личном храброшћу.

"Иринеј је неко ко каже, оно што нико не сме да каже. Иринеј је рекао за режим у Црној Гори да је сличан НДХ режиму у Другом светском рату, што сумњам да би Павле икада изговорио. Мора му се одати признање за храброст јер то ниједан политичар није рекао, можда само неки аналитичар који ипак нема ту тежину и одговорност", указао је он.

Ињац сматра да су скоро сви медији неправедно критички оријентисани према Иринеју и сматра да он готово да нема подршку у јавном мњењу.

"То је неправедно јер је Иринеј максимално предан Србији и српском народу. Имао је добре односе и са бившом влашћу, не само са актуелном, што и јесте улога цркве, да има добре односе са било којом световном влашћу", напоменуо је Ињац.

Као велике проблеме који стоје пред СПЦ, па тако и патријархом, он наводи проблем такозване македонске цркве и "очекиваног" раскола који, како каже, покушава да наметне Цариградска патријаршија.

"То ће се решити вероватно као 'украјински случај', што ће за последицу имати одузимање ингеренција Српској цркви на својим вековним просторима, над храмовима и манастирима који су јој одувек припадали и које су градили Немањићи", сматра он.

Слична је ситуација и на КиМ и у ЦГ, "где се покушава успоставити некаква аутокефална црква за простор Косова и Црне Горе, уз претходно одузимање имовине" додаје он и наводи као такође велики проблем изгласавање новог Устава од тројице "америчких" епископа, Максима, Добријевића и Лонгина.

Мењање имена Српске цркве води у црквени раскол, каже он, без обзира што исти епископи покушавају да се оправдају како не желе то да раде.

Ињац подсећа да је црква је чак и за време Турака уживала некакву целовитост и самосталност, али и подршку 'освајачке државе'.

" Али, овако нешто што се десило за време комунизма и последично након распада Југославије је незабележено. Реч је о пројекту који има за циљ да разбије и српску цркву и српски народ како би се његов утицај минимизирао", напомиње он.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер