SPC i vernici danas slave veliki pravoslavni praznik Krstovdan - dan kada je pronađen Časni krst

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Krstovdan, veliki praznik u znak sećanja na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Slavi se dvaput u toku godine, 18. januara i 27.septembra.

Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari. Najveći vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici , ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku sve do podneva, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar, da budu viđeni i da se provesele.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra) i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu. Takođe, postoje i običaji da se na ovaj dan bere i posvećuje bosiljak.

U našem narodu se veruje da na Krstovdan - 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.

U okolini Leskovca na ovaj dan judi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.

U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme.

- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. - Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. - Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu. - Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu. - Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

Krstovdan u Žiči!!! pic.twitter.com/LAVccaX0QQ

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) September 27, 2020

- Septembarska kiša - zlato njivama, otrov vinogradima. - Što "ne skuva" avgust, "skuvaće" septembar.

- Kakav septembar, takav i mart. - Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice. Običaj je da se na Krstovdan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.

(Agencije)